Takmičarski ples obično gledamo kroz korake, okrete i pitanje ko će dobiti najviše ocene. Ali kada nastup dobije ličnu posvetu, menja se i način na koji ga posmatramo. Pesma više nije samo pratnja, a koreografija dobija dodatnu priču. Predstojeće veče posveta u emisiji „Dancing with the Stars” upravo na to stavlja naglasak: na ljude kojima takmičari žele da se zahvale kroz nastup. To može da bude porodični odnos, uspomena ili podrška koju je teško sažeti u nekoliko običnih rečenica.
Veče je najavljeno za 20. oktobar, a u programu će učestvovati deset plesnih parova. Gostujuća članica žirija biće Kim Džonson. Prema zvaničnoj najavi televizije ABC, Džekson Olson i Ema Slejter igraće kvikstep uz pesmu „L-O-V-E”, uz posvetu njegovoj majci Lauri. Hari Šam Džunior i Džena Džonson pripremaju fokstrot posvećen njegovoj supruzi Šelbi, dok će Džena Duan nastup usmeriti ka svojoj majci Nensi. Takav izbor daje večeri zajedničku nit, iako će se stilovi i raspoloženja na podijumu razlikovati.
Spisak numera i posveta predstavio je i magazin Pipl, najavljujući emisiju u kojoj će privatne veze dobiti javni izraz kroz ples. Za gledaoce je to zanimljiv dodatak takmičenju, jer poznata pesma može da promeni značenje kada saznamo kome je namenjena. Isti refren nekome pripada porodičnim putovanjima, nekome prvom zajedničkom izlasku, a nekome vremenu kada mu je bila potrebna podrška. Izbor muzike zato postaje deo pripovedanja, zajedno s pokretom, izrazom lica i načinom na koji partneri vode jedno drugo kroz nastup.
Ples u ovakvom formatu posebno ističe saradnju. Čak i kada se govori o ličnoj priči jednog takmičara, ona mora da dobije oblik koji mogu da izvedu dve osobe. Potrebno je uskladiti korake, poverenje i osećaj za muziku, a zatim sve pokazati pred publikom. Gledalac ne mora da zna nazive figura da bi primetio kada je par povezan i kada se priča jasno prenosi. To je jedan od razloga zbog kojih ovakve emisije privlače i ljude koji inače ne prate plesna takmičenja: osnovnu emociju moguće je razumeti bez stručnog rečnika.
Najlepša ideja večeri posveta ipak je sasvim primenljiva i izvan televizijskog studija. Zahvalnost ne mora uvek da stane u poklon ili svečan govor. Nekada je dovoljna pesma koju pošaljemo pravoj osobi, zajednički izlazak ili podsećanje na trenutak koji nam je ostao važan. Na televiziji će sve to imati rasvetu, kostime i pažljivo uvežbane korake, ali je osnova prepoznatljiva. Neko je bio uz nas i želimo da to zna. Ako uz takvu poruku dođe i dobar ples, publika dobija prijatno veče u kojem se za ocene navija, a posvete pamte.
S.B.
Izvor: Postinfo
