Nedavno je u Srbiji dijagnostikovan prvi slučaj multilokularne ehinokoke, parazita koji se sa lisice prenosi na čoveka. Slučaj je dijagnostikovao profesor Katedre za embriologiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, dr Dušan Lalošević.
Pacijentkinja stara 67 godina kod koje je otkriven parazit uspešno je operisana na Klinici za abdominalnu i endokrinu hirurgiju Univerziteta kliničkog centra Vojvodine.
Profesor dr Dušan Lalošević i dr Slavica Maris, otkrili su o kakvoj bolesti je reč, kakvih lisca ima u Vojvodini i koje sve bolesti mogu da prenesu.
– Radi se o multilokularnom ehinokoku. Ovaj lisičiji ehinokok je novoregistrovana zonoza u Srbiji. Lisice prenose ovaj parazit direktnim, ali češće indirektnim kontaktom. Mnogi ljudi na selu imaju povrtnjake izvan naselja i tu je kontakt sa lisicama moguć. Lisica iz izmeta izbacuje jaja i to zemljište je kontaminirano, tako da šta god da je na tom zemljištu posađeno može biti izvor zaraze za čoveka. Bolest je poznata u severnoj Evropi i Rusiji, a ovo je prvi slučaj kod nas – rekao je doktor Lalošević i otkrio sa kakvim simptomima se pacijentkinja javila:
– Imala je bolove u stomaku i javila se hirurgiji u Kliničkom centru Vojvodine gde je operisana. Izvađen je jedan deo jetre sa patološkom promenom i postavio sam dijagnozu multilokularnog ehinokoka. Prvi slučaj u Hrvatskoj bio je 2020. godine kod čoveka, tako da smo mi očekivali ovaj momenat i kod nas – kaže dr Lalošević.
Progresija bolesti
Bolest raste kao maligni tumor kazao je dr Lalošević.
– Infiltrira tkivo i može da metastazira u druge organe, ali najviše strada jetra. Ova pacijentkinja će morati još dugo da pije lekove, iako je uspešno operisana – kaže dr Lalošević i dodaje:
– Lisičiji parizit ne stvara ciste, nego stvara tkivo nalik tumoru i onda se u centru tog tkiva raspada, zbog čega se javlja šupljina koja liči na cistu, ali nije prava cista, već tkivo parazita urasta u zdravo tkivo čoveka. Prevencija je jako jednostavna, kao i kod običnog ehinokoka, higijena je najvažnija – objasnio je dr Dušan Lalošević.
Doktor Lalošević je otkrio i koliko je parazit koji izazivaju lisice bio u telu žene koja je nedavno operisana u Vojvodini.
– Svakako duže od tri godine. Iako ovaj parazit može biti opasan za čoveka, životinje ne osećaju nikakve promene i mogu da žive sa njim. Osim lisica, ovu vrstu parazita šire i šakali. Divlje životinje su najčešće bez ikakve kontrole, a posebno bi trebalo da budu oprezni lovci – kaže doktor.
Inkubacija može da traje godinama
Doktorka Slavica Maris, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd kazala je da je prve simptome bolesti koju prenosi ovaj parazit veoma teško otkriti, jer inkubacija može trajati i do nekoliko godina.
– Inkubacija za ovu bolest je jako duga. Kreće se od 12 meseci do nekoliko godina. Mnogo je teško dati odgovor koji su prvi simptomi, jer zavisi od toga gde se taj parazit lokalizuje. Najčešće strada jetra, ali može se manifestovati i na slezini, plućima, mozgu. Ukoliko se sporo razvija, nećete osetiti nikakve simptome bolesti. Tek kada počne da raste, on pritiska organe i onda dolazi do pojave simptoma – rekla je dr Maris i napomenula da jaja mogu opstati i nekoliko meseci na zemlji, zbog čega je najvažnije dobro oprati povrće ili voće pre konzumacije.
Kada je reč o drugim parazitima, u Beogradu nije zabeležen veliki rast.
– U proteklih 38 godina ukupno je prijavljeno 2.507 osoba. U oko 74 odsto slučajeva ljudi su se javljali lekarima zbog trihineloze. Drugi parazit po zastupljenosti u Srbiji je toksoplazmoza – parazit koji prenose mačke. On može proći asimptomatski, a mogu biti i blaži oblici. Najopasnije je ukoliko se žena toksoplazmozom zarazi u trudnoći, posebno u prvom trimestru. Tada može doći do malformacije i uginuća ploda, pa zbog toga uvek savetujemo da se sve domaće životinje vakcinišu i očiste od parazita – rekla je doktorka Maris.
Najveća staništa zaraženih životinja u Srbiji
– Oko Iriga i severa Mačve u Zasavici, to je prirodni rezervat i ima ove bolesti. Ne postoji mogućnost da ovo preraste u epidemiju, to će uvek biti samo pojedinac, jer se oboljenje ne prenosi sa čoveka na čoveka – zaključio je dr Lalošević.
