Jedna vrsta ptica selica ove zime nije došla u Srbiju da prezimi, dok su čak četiri druge vrste selica po prvi put došle u našu zemlju na zimovanje, a to je za ornitologe jasan signal uticaja klimatskih promena.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije organizovalo je tokom janura Međunarodni zimski popis ptica vodenih staništa. Širom Srbije je preko 140 ornitologa, članova i volontera obišlo preko 1.000 monitoring lokaliteta na kojima su beležene vodene ptice, kao i stanje samih vodenih staništa.
Uporedo, sredinom januara bio je organizovan i Sinhroni popis ptica grabljivica u Panonskoj niziji, a kod nas je ovo dodatno istraživanje sprovedeno samo u Bačkoj, Banatu i Sremu, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
– Zahvaljujući razgranatoj mreži članova, volontera i saradnika, ali i onima koji su nam se priključili ove godine, obišli smo zaista veliki broj vodenih površina širom Srbije. Svakako da je najveći poduhvat bio obilazak celokupnog toka Dunava sa priobaljima, kao i simultana brojanja galebova, malih vranaca i gusaka kod Dubovca, Beograda i Novog Sada. Ove godine su nas pored natprosečno blage zime iznenadile i poplave, a visoki vodostaji na mnogim rekama su značajno otežali rad na terenu – kaže Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Terenci i volonteri DZPPS-a su pojedine lokalitete obilazili u saradnji sa upravljačima i čuvarima zaštićenih područja i drugim institucijama koje se bave vodama i zaštitom prirode.
Ptice su popisivane sa brodova, iz automobila ili pešice, a brojene su patke, guske, labudovi, gnjurci, ronci, čaplje, galebovi i ostale ptice koje borave na vodama ili uz njih.
Ove sezone dve najbrojnije vrste su bile gluvara i obični galeb, dok su sve ostale bile znatno malobrojnije.
Na zimovanju u Srbiji po prvi put je potvrđeno prisustvo čak četiri vrste inače striktnih selica – sprudnik migavac, žuta čaplja, mala sprutka i vlastelica.
Od ostalih retkih vrsta zimovalica sa severa beleženi su još mali i veliki labudovi, patka ledenjarka, crni i baršunasti turpani, srednji ronci, crni orlovi, prevezi, ušati gnjurci, veliki crnoglavi galeb, crni galeb, ritske sove, a znatno učestaliji su bili nalazi selica koje izuzetno retko ostaju kod nas tokom zime, poput ražanjeva, mrkih sprudnika, malih belih čaplji, zlatnih vivaka, mrkih galebova, gakova, čaplji govedarki, velikih i malih carskih šljuka, polojki, crnih roda, sprudnika ubojica i drugih.
– Posebno je iznenadilo masovno prezimljavanje inače malobrojnih plovki čegrtuša i zviždara, a po prvi put je broj globalno ugroženih malih labudova premašio trocifrenu brojku – 101! Ipak, zabrinjavajuće je dalje opadanje brojnosti gluvare i liske, kao i veliko zagađenje i komunalni otpad svuda duž naših vodotokova. Nelegalno uzurpiranje priobalja jezera i reka, hemijsko zagađenje, preoravanje slatina i vlažnih livada veliki su problem kako za ptice, tako i ljude, jer predstavlja veoma negativan odnos prema vodi kao prirodnom resursu. Značajno se osetilo i odsustvo gusaka na našim terenima tokom januara, jer nam jednostavno zbog blage zime nisu došle na zimovanje. Očite klimatske promene ovog januara bile su vidljivije nego ikad do sada, a prisutnost sve većeg broja vrsta i jedinki nekada striktnih selica na zimovanju kod nas to i potvrđuje – ističe Šćiban.
Saznanja do kojih se dolazi kroz ovo istraživanje koriste se za preduzimanje konkretnih koraka u zaštiti populacija divljih ptica, lovnih vrsta na međunarodnom nivou, a podiže se i svest o važnosti vodenih staništa za očuvanje biološke raznolikosti.
Podaci koje ornitolozi u Srbiji prikupe na kraju se objedinjuju i šalju u svetsku bazu podataka koju vodi organizacija Wetlands International, te kasnije implementiraju u Bernsku, Bonsku, Ramsarsku i AEWA konvenciju. Podaci sa Panonskog popisa ptica grabljivica će biti tek nakadno objavljeni, a u narednom periodu nam predstoji prikupljanje i obrada podataka, navedeno je u saopštenju.
