Ljubimci su odavno prestali da budu samo „životinje u kući”. Za mnoge porodice pas ili mačka su članovi domaćinstva, bića oko kojih se planiraju šetnje, odmori, troškovi, navike i svakodnevni ritam. Zato nije iznenađenje što tehnologija sve dublje ulazi i u svet brige o ljubimcima. Nekada je bilo dovoljno da ogrlica ima pločicu sa imenom i brojem telefona. Danas ona može da meri kretanje, spavanje, ponašanje, lokaciju, pa čak i promene koje ukazuju da ljubimac možda nije dobro.
Guardian je pisao o sve popularnijim fitnes-trakerima za pse, navodeći da ovi uređaji prate aktivnost, san i zdravstvene obrasce, ali da stručnjaci još raspravljaju koliko zaista pomažu, a koliko mogu nepotrebno da zabrinu vlasnike. Jedan deo veterinara smatra da podaci mogu biti korisni jer životinje često prikrivaju bol i bolest, dok drugi upozoravaju da uređaj nikada ne sme da zameni pregled kod stručnjaka.
Ova tema je zanimljiva jer govori o novoj vrsti odnosa između čoveka i ljubimca. Vlasnik više ne posmatra samo da li pas jede, spava i maše repom, već dobija grafikone, obaveštenja i dnevne izveštaje. Ako pas odjednom manje hoda, lošije spava ili se neuobičajeno često češe, aplikacija može skrenuti pažnju ranije nego što bi čovek sam primetio. To može biti korisno, posebno kod starijih životinja, hroničnih bolesti ili pasa koji žive u porodicama sa mnogo obaveza.
Ali postoji i druga strana. Ljubimci nisu automobili sa lampicom za kvar. Njihovo ponašanje zavisi od vremena, raspoloženja, vrućine, gostiju u kući, promena hrane, dosade i mnogo drugih stvari. Ako svako odstupanje postane alarm, vlasnik može upasti u nepotrebnu brigu. Zbog toga je najbolja uloga tehnologije da pomogne čoveku da bolje posmatra životinju, a ne da preuzme zdrav razum.
Kod nas bi ovakvi uređaji mogli biti zanimljivi naročito vlasnicima pasa u stanovima, starijih ljubimaca i rasa koje traže redovnu aktivnost. Kada neko nema dvorište, šetnja postaje osnovni oblik brige o psu. Ako ogrlica pokaže da pas danima ima premalo kretanja, to može biti dobar podsetnik. Ako pokaže naglu promenu sna ili aktivnosti, možda je vreme za veterinara.
Najvažnije je da se ne zaboravi ono što nijedna aplikacija ne može da izmeri do kraja: pogled, navika, bliskost i osećaj kada vlasnik zna da „nešto nije kako treba”. Pametna ogrlica može biti korisna, ali najpametniji deo brige o ljubimcu i dalje ostaje čovek koji ga poznaje. Tehnologija tu ne bi trebalo da zameni odnos, nego da ga učini pažljivijim.
S.B.
