PEKING – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić napisao je autorski tekst za „South China Morning Post“ o odnosu Kine i Srbije. Tekst prenosimo u celosti.
Dok se vraćam u Kinu, činim to sa trajnim osećajem poštovanja prema naciji koja je postala jedan od najneophodnijih partnera Srbije i ključna snaga našeg veka. U Evropi, diskusije o Kini su prečesto zamagljene sumnjom i strateškom anksioznošću. Razumem da svaka veća politička zajednica mora da čuva svoju budućnost, ali verujem da Evropa treba da se obrati Kini ne sa strahom i sumnjom, već sa poverenjem i ozbiljnom, otvorenom spremnošću za saradnju.
Srbija je izabrala put otvorenosti. A naše iskustvo dokazuje da partnerstvo sa Kinom donosi konkretne koristi običnim ljudima, radnicima i porodicama. U mnogim aspektima, Srbija je postala pionir u Evropi za brend partnerstva koji je i praktičan i obostrano koristan. Mnogo pre nego što je povezivanje postalo popularna reč, razumeli smo važnost izgradnje mostova između Istoka i Zapada.
Kroz naš okvir sa centralnom i istočnom Evropom, odnos je sazreo u široko i trajno partnerstvo – a njegovi plodovi su sada vidljivi širom našeg okruženja u infrastrukturi, energetici i tehnologiji.
Srce ovog odnosa ostaje čeličana u Smederevu . Kada je predsednik Si Đinping posetio Srbiju 2016. godine, zajedno smo putovali u fabriku koja je bila na ivici kolapsa. U tom trenutku, hiljade porodica su se plašile za svoju budućnost, a sudbina celog grada je bila neizvesna. Zatim su došle kineske investicije i, podjednako važno, kinesko poverenje.
Revitalizacija mlina od strane HBIS grupe bila je više od ekonomskog projekta. To je bio dokaz da zajedno možemo da vratimo dostojanstvo tamo gde su drugi videli samo pad. Danas je tamo direktno zaposleno 5.000 ljudi, a hiljade drugih zavise od njenog uspeha. Ono što je nekada bio simbol industrijske nesigurnosti postalo je svedočanstvo obnove.
Jasno se sećam atmosfere tokom te posete 2016. godine. Radnici su dočekali Sija ne kao udaljenog stranog dostojanstvenika, već kao vođu koji je intimno razumeo njihove muke i u potpunosti prepoznao njihov potencijal. Te slike ostaju duboko urezane u sećanje Srba.
Njegov povratak 2024. godine označio je još jednu prekretnicu, signalizirajući pomak od teške industrije ka sektorima koji će definisati buduću ekonomiju. Danas, kineske kompanije ulažu u srpsku robotiku, veštačku inteligenciju i naprednu proizvodnju.
Neki u Evropi i dalje pitaju da li ovaj angažman stvara zavisnost. Iskustvo Srbije jasno dokazuje suprotno. Pravo partnerstvo se gradi na međusobnom poštovanju i postizanju rezultata. Srbija ostaje čvrsto na svom evropskom putu. Težimo njemu jer tražimo snažnu budućnost unutar Evropske unije.
I upravo zato verujemo da Evropa ne bi trebalo da se zatvori. Svet postaje sve više povezan, a ne manje, a mudra politika u 21. veku zahteva angažovanje svih glavnih globalnih aktera.
Razvoj Kine tokom poslednjih decenija, bez presedana u istoriji, je dostignuće koje nijedan ozbiljan posmatrač ne može ignorisati. U svim mojim ličnim razgovorima sa Sijem, uvek me je impresionirala njegova smirenost i pristojnost. On je pažljiv gospodin koji sluša sa velikom pažnjom.
Ali sam u njemu video i retku vrlinu: hrabrost. On je čovek koji nikada neće bezobzirno dovesti svoju zemlju u opasnost, ali će, bez trenutka oklevanja, izložiti sebe riziku da bi branio dugoročne interese svoje nacije. U eri globalne nestabilnosti, ta kombinacija razboritosti i odlučnosti je neuobičajena snaga.
Prijateljstvo između Srbije i Kine nije usmereno ni protiv koga. Nije ekskluzivno, niti je ideološko. Zasnovano je na suverenitetu i praktičnim rezultatima. U Srbiji, partnerstva procenjujemo po fabrikama koje ostaju otvorene, železnicama koje povezuju naše ljude i sigurnosti koju naši građani osećaju u vezi sa svojom budućnošću .
Zato Srbija i dalje veruje u ovaj odnos. Nadam se da će i Evropa na kraju gledati na Kinu ne kroz prizmu straha, već kroz prizmu realizma i međusobnog poštovanja.
