Ideja o bašti na Mesecu decenijama je zvučala kao lep dodatak naučnoj fantastici. Ali 12. marta ScienceDaily je preneo da su istraživači uspeli da uzgoje i uberu slanutak u simuliranom mesečevom tlu. Ključ nije bio u “čarobnoj” biljci, već u kombinaciji regolita nalik mesečevom, komposta koji stvaraju crvi i korisnih gljiva koje pomažu u ublažavanju toksičnih efekata metala.
Vest je važna jer se priča o osvajanju Meseca često zaustavlja na raketama, kapsulama i političkom prestižu, dok prava dugoročna prisutnost zavisi od običnih stvari: vode, vazduha i hrane. Ako budući astronauti treba da ostanu duže od kratke posete, svaka biljka koja uspeva u uslovima bliskim mesečevim postaje deo mnogo šire logističke jednačine. U tom smislu slanutak nije samo mahunarka, već ogledni primer kako se neprijateljsko, sterilno i metalima opterećeno tlo može korak po korak pretvarati u nešto nalik zemljištu.
U zemlji kao što je Srbija, gde se o hrani uglavnom razmišlja kroz prinos, cenu i sezonu, ovakve vesti imaju dodatnu draž jer spajaju poljoprivredu i svemirska istraživanja. Pokazuju da znanje o zemljištu, mikroorganizmima i otpornosti biljaka ne pripada samo njivama i plastenicima, nego i budućim vanzemaljskim bazama. Možda upravo zato ova priča privlači više od većine svemirskih naslova: u njoj se grandiozna ambicija spušta na nivo nečega sasvim ljudskog — pitanja šta ćemo jednog dana jesti ako zaista ostanemo gore.
S.B.
