PEKING – Gotovo četiri meseca nakon što su Sjedinjene Američke Države i Izrael izvršili vojni napad na Iran, ishod ovog žestokog sukoba za Peking izgleda znatno drugačije od onoga čega su se u ranoj fazi pribojavali, piše u svojoj detaljnoj analizi ugledni CNN. Kada su krajem februara tekuće 2026. godine pale prve bombe, kinesko državno rukovodstvo suočilo se sa crnim scenariom i mogućnošću pada još jednog prijateljskog režima na Bliskom istoku. Međutim, danas je situacija potpuno obrnuta: Teheran je opstao, a rat je, po opštem mišljenju svetskih analitičara, ogolio i razotkrio jasne granice američke vojne i političke moći.
Dok su drugi vodili skup i iscrpljujući rat, Peking se pozicionirao kao ključni zagovornik mira i odgovorna globalna sila, profitirajući na diplomatskom i energetskom planu.
U međuvremenu, diplomatski uticaj Kine drastično je porastao. Peking se uspešno pozicionirao kao neutralni zagovornik mira i za to čak dobio direktne javne pohvale američkog predsednika Donalda Trampa. Istovremeno, zahvaljujući ogromnim strateškim rezervama nafte i ubrzanom okretanju zelenim tehnologijama, Kina je prebrodila globalnu energetsku krizu znatno bolje od mnogih svojih suseda u Aziji.
Tramp javno zahvalio Siju na samitu G7 u Francuskoj
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova ove nedelje je zvanično pozdravilo objavu američko-iranskog sporazuma, a portparol Lin Đijan je poručio da je Peking „spreman“ da igra aktivnu ulogu u „obnovi mira i spokoja“ na Bliskom istoku. Iako Lin Đijan nije direktno potvrdio konkretnu ulogu u samom postizanju dogovora, istakao je „neumorne“ napore Pekinga da se rat okonča, uključujući i mirovni predlog u četiri tačke koji je lider Si Đinping lično objavio u aprilu.
Pohvale za ovakvo držanje Kine stigle su sa najviše svetske instance – iz samog Vašingtona.
„Želim da zahvalim Kini i predsedniku Siju… ostao je neutralan, potpuno neutralan, i to izuzetno cenim“, izjavio je Donald Tramp na konferenciji za novinare tokom samita G7 u Francuskoj, posebno ističući da kineski lider nije iskoristio pomorsku moć svoje zemlje da prkosi američkoj blokadi iranskih luka. „Nisu to učinili. Predsednik Si mi je pomogao. Pokušao je da pomogne i mislim da je verovatno doprineo konačnom rešenju“, dodao je Tramp.
Oprezna diplomatija i kupovina nafte uprkos sankcijama
Tokom trajanja sukoba, Kina je vodila hirurški preciznu i opreznu diplomatsku politiku. Narodna Republika Kina je zvanično osudila američki i izraelski napad na Iran i, otvoreno prkoseći jednostranim američkim sankcijama, nastavila da nesmetano kupuje iransku naftu. Istovremeno je održavala otvorene kanale komunikacije sa svim zaraćenim stranama.
Dok se sukob razvijao, Peking su posetili brojni strani zvaničnici – uključujući samog Trampa prošlog meseca, iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija nekoliko dana ranije, kao i lidere Pakistana, koji je bio ključni posrednik u sukobu. U ranoj fazi pregovora Teheran je tražio kinesku podršku kao garanta mirovnog sporazuma, ali Peking tada nije pokazao interes za preuzimanje takve formalne i potencijalno problematične uloge.
Svanula je zora mira na Bliskom istoku
U sredu je šef kineske diplomatije Vang Ji obavio važan telefonski razgovor sa Aragčijem i pozvao da se pitanje plovidbe u strateški važnom Hormuškom tesnacu „adekvatno reši“. „Svanula je zora mira. Sada je ključno da sve strane istinski sprovedu svoje obaveze i uklone uplitanja sa svih strana“, izjavio je Vang Ji.
Iako ostaje nejasno u kojoj je meri Peking koristio svoj diplomatski uticaj u neformalnim pregovorima koji su doveli do memoranduma o razumevanju (čime je započeto 60 dana za pregovore o konačnim uslovima sporazuma), ove javne posete svetskih lidera Kini poslale su jasnu poruku planeti: dok drugi vode ratove, Peking funkcioniše kao stabilan i nezaobilazan stub novog multipolarnog svetskog poretka.
M. D.
