Tehnologija u vojsci dugo prolazi kroz dve faze: prvo se predstavlja kao obećanje, a zatim, ako preživi političke i operativne filtere, postaje infrastruktura. Palantirov Maven sada prelazi upravo tu granicu. Vest da će Pentagon ovaj AI sistem pretvoriti u zvanični „program of record“ znači da više ne govorimo o zanimljivom alatu sa jakim vezama u odbrambenoj industriji, nego o sistemu koji dobija stabilno mesto, dugoročno finansiranje i institucionalni status unutar američke vojne mašine. To je ozbiljan pomak, jer najskuplja tehnologija nije ona koja je najnaprednija, već ona koju država odluči da tretira kao trajni deo svog aparata.
Reuters je objavio da je zamenik američkog ministra odbrane Stiv Fajnberg u pismu od 9. marta naložio da Palantirov Maven Smart System postane zvanični program i da se njegova primena proširi kroz sve rodove vojske. Maven već danas funkcioniše kao komandno-kontrolna platforma koja analizira podatke sa satelita, dronova, radara, senzora i obaveštajnih izvora, a zatim pomoću AI-ja označava potencijalne mete i pretnje. Reuters dodaje da je sistem već primarni AI operativni sloj američke vojske i da je korišćen u hiljadama ciljanih udara protiv Irana u poslednje tri nedelje. Ako odluka stupi na snagu do kraja fiskalne godine, kako se očekuje, Palantir dobija ne samo tehničku pobedu, već i dugoročno ukotvljenje unutar Pentagona.
Ali upravo tu počinje i teži deo priče. Reuters podseća da stručnjaci Ujedinjenih nacija već upozoravaju da automatizovano označavanje meta otvara ozbiljna etička i pravna pitanja, jer AI uvek vuče za sobom i pristrasnosti iz podataka na kojima je treniran. Palantir tvrdi da sistem ne donosi smrtonosne odluke samostalno i da ljudi zadržavaju krajnju kontrolu, ali kada softver jednom dobije status osnovne infrastrukture, granica između „alata za podršku“ i „sistema koji oblikuje odluku“ postaje mnogo tanja. Zato je ova tehnološka vest zanimljiva i izvan vojske: ona pokazuje da je era AI-ja stigla do tačke na kojoj više nije najveće pitanje šta sistem može da uradi, nego koliko smo spremni da mu prepustimo ulogu u stvarima od kojih zavise životi.
S.B.
