Postoje gradovi koje turisti brzo potroše: jedno popodne, nekoliko fotografija i osećaj da su „videli sve“. Belfast nije takav grad. On traži sporije čitanje, jer istovremeno nosi tragove postkonfliktnog društva, vedrinu ljudi koji vole da ugoste i novu urbanu energiju koja se ne stidi ni istorije ni savremenog ukusa. Upravo zato je Reutersov „Belfast like a local“ zanimljiv kao više od običnog city-guide teksta. To je mali vodič kroz način ponašanja jednog grada koji pokušava da svoju tešku biografiju pretvori u živu, gostoljubivu svakodnevicu.
Reutersova novinarka Amanda Ferguson, rođena i odrasla u severnom Belfastu, opisuje grad kao „inviting city with an edge“ i podseća da je današnji Belfast glavni grad postkonfliktnog društva koje je od 1998. i Sporazuma na Veliki petak polako gradilo novu turističku i kulturnu sliku. U tekstu posebno izdvaja koliko je grad kompaktan i pogodan za kretanje pešice, uz Metro i Glider autobuse i novu Grand Central Station kao vezu sa ostatkom ostrva. Ali važniji su njeni izbori mesta, jer pokazuju kako se jedan grad zapravo živi: od Waterman Bistroa i Roama, preko Bert’s Jazz Bara u Merchant Hotelu, do Linen Hall biblioteke iz 1788. godine, gde jutro može da počne uz kafu i tišinu koja ima istorijsku težinu.
Najlepši deo priče ipak nije u spisku lokala, nego u onome što oni govore o ponašanju grada. Ferguson pominje Observatory na 23. spratu Grand Central Hotela, boemski Sunflower sa starom bezbednosnom „kavez-kapijom“, ornate viktorijanske detalje Crown Liquor Saloon-a, kao i živu tradiciju muzike u Madden’s Baru, The Americanu i Garricku. Dodaje i da se paramilitarni murali i dalje vide na ponekim zabatima, ali da grad sve više menja lice kroz International Wall i festival Hit the North, koji od 30. aprila do 3. maja donosi novu uličnu umetnost. To znači da se Belfast danas ponaša kao grad koji ne beži od sopstvene prošlosti, ali joj ne dozvoljava ni da bude jedina razglednica. U tom balansu leži njegova nova kultura ponašanja: otvorenost bez naivnosti, gostoprimstvo bez zaborava i istorija koja više nije samo rana, nego i način da se grad razume dublje.
S.B.
