Uprkos pokušajima vladajućeg pokreta da pokrene proces izbora predsednika, odbijanje opozicije i izostanak kvoruma dodatno produbljuju institucionalnu krizu u Prištini.
PRIŠTINA – Rok koji je ustavni sud u Prištini odredio za izbor predsednika privremenih institucija ističe 28. aprila, a politički dogovor među strankama još nije postignut. Ukoliko do tada predsednik ne bude izabran, skupština će automatski biti raspuštena, a vanredni izbori moraće da budu održani u roku od 45 dana.
Pokret Samoopredeljenje, koji ima najviše poslanika, ali ne i dovoljnu većinu za samostalan izbor, pokušao je da pokrene proces predlažući opoziciji – Demokratskoj partiji Kosova (DPK) i Demokratskom savezu Kosova (DSK) – da kandiduju tri nestranačke ličnosti.
DPK je ovu inicijativu odbila, ocenjujući je kao politički manevar, dok je lider stranke Bedri Hamza poručio da je za njih pitanje izbora predsednika već zatvoreno.
Sa druge strane, DSK je izneo sopstveni predlog – da za predsednicu bude kandidovana doskorašnja šefica države Vjosa Osmani, ali uz uslov da Samoopredeljenje obezbedi potrebnih 66 glasova. Vladajući pokret na ovu inicijativu nije odgovorio, uz raniji stav da Osmani ne ispunjava kriterijume za nestranačkog kandidata.
Šefica poslaničke grupe Samoopredeljenja Arberije Nagavci izjavila je da opozicija još nije dostavila konkretne predloge i ponovila poziv za kandidature.
Trenutno funkciju predsednika obavlja predsednica skupštine Aljbuljena Hadžiju, nakon što je mandat Vjosi Osmani istekao 4. aprila, a parlament nije izabrao naslednika.
Na sednici 5. marta Samoopredeljenje je već pokušalo da izglasa predsednika, predlažući Gljauka Konjufcu i Fatmire Kolčaku, ali glasanje nije održano zbog nedostatka kvoruma od 80 poslanika.
Nakon toga, Osmani je 6. marta potpisala dekret o raspuštanju skupštine, koji je osporen pred ustavnim sudom. Sud je odlučio da dekret nema pravno dejstvo i dao dodatni rok parlamentu da izabere predsednika.
Za izbor predsednika potrebna je dvotrećinska većina u prva dva kruga glasanja, odnosno 61 glas u trećem krugu, uz obavezan kvorum od najmanje 80 poslanika.
Samoopredeljenje trenutno raspolaže sa 57 mandata, DPK ima 22, DSK 15, dok Alijansa za budućnost Kosova ima šest poslanika, što dodatno komplikuje formiranje potrebne većine.
Ukoliko izbor predsednika ne bude realizovan u predviđenom roku, Prištinu očekuju novi parlamentarni izbori – treći u poslednjih 16 meseci, nakon redovnih izbora u februaru i vanrednih u decembru prošle godine.
M. T.
Foto: Tanjug/Shutterstock.com/trabantos, ilustracija
