Na konferenciji o energetskoj otpornosti kompanija u Beogradu istaknuto je da će investicije u energetiku i ubrzana tranzicija ka obnovljivim izvorima energije biti ključni faktori za dugoročnu stabilnost privrede i energetskog sistema Srbije.
Srbija planira ulaganja od oko 14,4 milijarde evra u energetski sektor u periodu od 2028. do 2035. godine, a najveći deo sredstava biće usmeren na nove proizvodne kapacitete i razvoj energetske infrastrukture, izjavio je pomoćnik ministra rudarstva i energetike Radoš Popadić.
Govoreći na konferenciji „Energetska otpornost kompanija: od tržišnih rizika do konkretnih rešenja“, koju je u Beogradu organizovala Američka privredna komora u Srbiji, Popadić je naveo da je oko 6,5 milijardi evra planirano za nove kapacitete za proizvodnju električne energije.
Prema njegovim rečima, dodatnih 2,4 milijarde evra biće investirano u prenosni i distributivni sistem, dok je oko 1,2 milijarde evra predviđeno za razvoj gasnih interkonekcija, magistralnih i regionalnih gasovoda, kao i naftovoda.
Popadić je istakao da su među prioritetima u naredne dve godine početak izgradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica, gasne elektrane kod Niša, kao i gasnih interkonekcija prema Severnoj Makedoniji i Rumuniji. Kao važni infrastrukturni projekti izdvojeni su i proširenje skladišta gasa u Banatskom Dvoru i završetak Transbalkanskog koridora.
On je posebno naglasio da Srbija planira i razvoj programa nuklearne energije, koji bi trebalo da predstavlja jedan od dugoročnih oslonaca energetske bezbednosti zemlje.
Na skupu je ukazano i na rastuće izazove na globalnom energetskom tržištu. Predstavnik Savez energetičara Željko Marković ocenio je da su geopolitičke tenzije, regulatorne promene i izražena volatilnost cena energenata postali ključni poslovni rizici za kompanije.
Marković je upozorio da kompanije koje ostanu pasivni potrošači energije mogu biti izložene rastu troškova i većim tržišnim rizicima, dok se rešenje sve više nalazi u sopstvenoj proizvodnji energije iz obnovljivih izvora, skladištenju energije, unapređenju energetske efikasnosti i optimizaciji potrošnje.
Kako je naveo, energetska strategija postaje sastavni deo ukupne poslovne strategije kompanija, dok fleksibilnost u upravljanju energijom postaje važna konkurentska prednost u uslovima energetske tranzicije i dekarbonizacije privrede.
Foto: TANJUG/JADRANKA ILIĆ
