Kerol Fer završila je svoju poslednju smenu među oblacima. Sa 83 godine i više od šest decenija rada kao stjuardesa, stigla je iz Londona u Šarlot, gde su je dočekali porodica, prijatelji i kolege. Magazin Pipl prenosi da je njen odlazak u penziju obeležen i vodenim pozdravom avionu. Iza ovog svečanog dolaska stoji radni vek koji je teško zamisliti: toliko promenjenih putnika, kolega, aerodroma i svakodnevnih navika, a isti posao koji je povezivao sve te godine.
Njena priča počela je 1963. u kompaniji Pidmont erlajns. U ranijem razgovoru za Forbs prisetila se da ju je Amerikan erlajns najpre odbio, smatrajući da se ne uklapa u njihov profil. Decenijama kasnije, kroz spajanja avio-kompanija, upravo je u Amerikanu završila karijeru. Taj obrt daje njenoj biografiji posebnu draž. Prva zatvorena vrata očigledno nisu odredila čitav put, iako u trenutku odbijanja verovatno niko nije mogao da pretpostavi kakav će završetak ova priča dobiti.
Veza sa poslednjom rutom bila je posebno značajna. Kerol je još 1987. radila na prvom Pidmontovom letu između Šarlota i Londona. Povratak iz britanske prestonice zato je imao i lični smisao, kao zatvaranje jednog velikog kruga. Forbs podseća da je tokom karijere prešla put od malih aviona do velikih Boingovih letelica, a njeno iskustvo predstavljeno je i u Muzeju avijacije Salenberger. Bila je deo profesije koja se menjala pred njenim očima, dok je ona nastavila da dočekuje nove putnike i prati njihove dolaske i odlaske.
U ovakvoj vesti broj godina privuče pažnju, ali ljudski deo ostaje duže u sećanju. Poslednja smena nekome je samo završetak rasporeda, dok za onoga ko je odlazi to može biti oproštaj od dobro poznatog ritma. Od uniforme, razgovora sa kolegama i malih postupaka koji su toliko puta ponovljeni da deluju sasvim prirodno. Zato doček ima težinu: pokazuje da je nečiji rad primećen. Ne mora svako da provede šest decenija na istom profesionalnom putu da bi razumeo koliko znači kada se na kraju čuje iskreno hvala.
Kerol, prema navodima kompanije koje prenosi Pipl, planira volontiranje i dobrotvorni rad povezan sa veteranima. Pred njom je, dakle, drugačiji raspored i nova mogućnost da bude korisna. Njena priča može da se čita bez velikih životnih pouka i poređenja sa tuđim karijerama. Dovoljno je zastati pred jednim lepim prizorom: žena završava posao koji je obeležio njen život, a ljudi kojima je važna čekaju je na odredištu. Posle toliko putovanja, ovaj dolazak imao je sasvim poseban razlog za osmeh.
S.B.
Izvor: Postinfo
