Bušotine za naftu i gas gotovo svake godine niču u Vojvodini, području koje je najbogatije nalazište nafte u zemlji.
S obzirom na nepredvidiva kretanja cena nafte sa kojom se suočavamo od početka rata u Ukrajini, i još manje predvidiva kretanja cena naftnih derivata, nameće se pitanje koliko naša zemlja ima sopstvene nafte. Poslednje procene govore da Srbija većinu sirove nafte uvozi, dok iz domaće proizvodnje podmiruje četvrtinu potreba ili 26,1 odsto.
Sigurno je da Srbija ne spada u zemlje bogate naftom i gasom, ali rezerve koje poseduje svakako su od značaja za ovu granu industrije, a kada su u pitanju nalazišta nafte, ona su koncentrisana pretežno u Vojvodini, dok je najdublja naftna bušotina Кrajišnik.
Ministarstvo rudarstva i energetike je navelo da se najveća nalazišta nafte i gasa u našoj zemlji nalaze na prostoru Vojvodine, tačnije severnog Banata (polja: Velebit, Кikinda, Mokrin itd). Dodaju da se ujedno pronalaze i nova nalazišta nafte i gasa, a poslednji put, crno zlato je otkriveno i na teritoriji uže Srbije.
“U centralnoj Srbiji značajnija nalazišta su otkrivena na teritoriji opštine Požarevac, Кostolac, Veliko Gradište i Malo Crniće, (ležišta: Sirakovo, Bradarac-Maljurevac, Кasidol i Ostrovo koja su ujedno i eksploataciona polja). Poslednje lokacije na kojima je nafta otkrivena su: na teritoriji AP Vojvodine polje Iđoš, a na teritoriji uže Srbije polje Кasidol”, navode iz Ministarstva.
Kako dodaju iz Ministarstva, na teritoriji Republike Srbije izbušeno je više od 2.000 bušotina nafte i gasa, od kojih je oko 800 u proizvodnji, a najdublja bušotina je Кrajišnik, dubine 4.650 m.
S druge strane, u pogledu tehnike bušenja koja se primenjuje, iz Ministarstva rudarstva i energetike objašnjavaju da se prilikom izvođenja bušotina primenjuje rotaciono bušenje.
“Način i metode eksploatacije nafta se definiše u zavisnosti od uslova i karakteristika ležišta i geološke građe terena. Na nekim poljima eksploatacija se vrši eruptivnim putem, a na nekim uz pomoć pumpi. Eksploatacija se obavlja u skladu sa odredbama relevantnih zakonskih i podzakonskih akata, između ostalih i onih koji se odnose na zaštitu životne sredine. U cilju zaštite života i zdravlja ljudi i životne sredine rade se Studije o proceni uticaja na životnu sredinu”, ističu iz Ministarstva naglašavajući da po pitanju eksploatacije nafte u prethodnih nekoliko godina nije došlo do značajnijih promena.
