Priča o velikim evolucionim promenama obično uključuje kiseonik, klimatske promene, predatore i razvoj novih telesnih oblika. Malo ko bi među glavne pokretače evolucije stavio izmet, ali upravo to predlaže nova analiza fosilnog zapisa sa početka kambrijuma. Pre oko 540 miliona godina životinjski svet počeo je naglo da se menja. Pojavio se veliki broj novih telesnih planova, razvijeni su složeniji sistemi za varenje, predatorstvo je postalo važnije, a okeani su počeli da liče na ekosisteme koje danas prepoznajemo. SciTechDaily je 10. avgusta predstavio hipotezu istraživača sa Flinders univerziteta i Instituta za tehnologiju u Karlsrueu prema kojoj je jedan od važnih delova te transformacije bila ogromna količina životinjskog otpada koja je prvi put počela sistematski da prenosi hranljive materije kroz more.
Najranije životinje uglavnom su bile jednostavne i mnoge nisu imale creva kakva danas poznajemo. Kako se tokom kasnog edijakarijuma i ranog kambrijuma razvijaju složeniji sistemi ishrane, u fosilnom zapisu počinju da se pojavljuju koproliti – fosilizovani izmet. Njihova veličina, oblik i sadržaj vremenom postaju mnogo raznovrsniji. Pojedini primerci sadrže fragmente školjki i drugih životinja, što direktno pokazuje kako je izgledala ishrana organizama pre više od pola milijarde godina. Ali autori istraživanja tvrde da je važan i ono što se dešavalo nakon varenja: organski ugljenik, azot, fosfor i druge hranljive materije više nisu ostajali samo u organizmu ili na mestu gde je hrana pojedena. Izmet ih je premeštao na nove delove morskog dna i hranio druge mikroorganizme.
Tako je nastajao sve složeniji ciklus hranljivih materija. Životinja pojede drugi organizam ili mikrobiološki film, preradi samo deo energije, a ostatak izbaci u obliku koncentrisanog paketa organske materije. Taj paket zatim postaje hrana bakterijama, manjim životinjama i organizmima koji žive u sedimentu. Moderni okeani funkcionišu upravo na takvim tokovima, od mikroskopskih čestica koje tonu sa površine do ogromnih količina izmeta kitova i riba. Pre kambrijumske ekspanzije, međutim, taj sistem bio je mnogo jednostavniji. Istraživači zato koriste izraz „fekalna revolucija“ za period u kojem se metabolizam životinja pretvorio u novi geološki i ekološki faktor.
Naravno, izmet nije sam „izazvao“ kambrijumsku eksploziju. Povećanje kiseonika, promene hemije okeana, razvoj čula, pokretljivosti, oklopa i predatorstva imali su veoma važnu ulogu. Nova ideja samo dodaje deo slagalice koji se lako zanemari zato što deluje suviše svakodnevno. Evolucija ne menja planetu samo kada organizam napravi koralni greben ili šumu; i otpad jednog bića može postati resurs drugog i vremenom potpuno reorganizovati ekosistem. U tom smislu, nešto što danas posmatramo kao običan nusproizvod biologije pre pola milijarde godina moglo je postati jedna od ključnih inovacija okeana. Čim su životinje počele složenije da jedu, počele su složenije i da menjaju svet iza sebe.
S.B.
