Veštačka inteligencija se najčešće pominje u kontekstu brzine, slike i tržišta, ali jučerašnja priča ScienceDailyja vodi je na mnogo neobičnije mesto — u prašnjavu plazmu, takozvano četvrto agregatno stanje materije. Fizičari sa Emory Univerziteta pokazali su da AI ne mora samo da analizira podatke, nego može da pomogne i u otkrivanju novih zakona prirode. Njihov model, zasnovan na posebno projektovanoj neuronskoj mreži i veoma preciznom 3D praćenju čestica, uspeo je da opiše složene nerecipročne sile u prašnjavoj plazmi sa više od 99 odsto tačnosti.
ScienceDaily objašnjava da je tu posebno važna činjenica da model nije radio kao potpuno zatvorena „crna kutija”. Tim je znao kako ga oblikuje i šta tačno traži, a upravo ta kombinacija eksperimentalne fizike i pažljivo projektovanog AI okvira dovela je do rezultata koji su ispravili neke stare teorijske pretpostavke. Istraživači su, na primer, pokazali da se naelektrisanje većih čestica ne povećava jednostavno proporcionalno veličini, već zavisi i od uslova poput gustine i temperature plazme.
Zanimljivo je što priča ne ostaje zarobljena u svetu jedne egzotične materije. ScienceDaily naglašava da bi isti pristup mogao biti primenjen i na druge sisteme sa mnogo međusobno povezanih elemenata, od industrijskih materijala poput boja i mastila do živih ćelija. To AI-u daje mnogo ozbiljniju ulogu od one na koju smo navikli: umesto da samo prepoznaje obrasce koje već očekujemo, on počinje da učestvuje u otkrivanju onih koje nauka još nije dobro opisala.
Možda je baš to razlog zbog kog ova tema zvuči tako uzbudljivo. U poslednje vreme mnogo se govori o tome kako AI menja poslove i proizvode, ali ređe se jasno pokaže kako može da proširi samo naučno razumevanje sveta. Kada jedan sistem pomogne fizičarima da bolje vide šta se događa među česticama prašine u plazmi, onda više ne govorimo samo o pametnom softveru. Govorimo o novom alatu za otkrivanje reda tamo gde je dugo izgledalo da postoji samo haos.
S.B.
