Meteoriti obično privlače pažnju zato što na Zemlju donose materijal iz asteroida ili drugih svetova, ali jedan primerak pronađen na Antarktiku krije nešto još starije – mikroskopske čestice koje su postojale praktično na samom početku Sunčevog sistema. Naučnici sa MIT-a analizirali su takozvane kalcijum-aluminijumske inkluzije, sitna zrna nastala tokom prvih približno 200.000 godina istorije našeg planetarnog sistema. U njima je sačuvan trag drevnog magnetnog polja iz vremena kada Sunce i planete još nisu izgledali kao danas. Phys.org je 25. avgusta predstavio rezultate istraživanja prema kojima je to magnetno polje bilo snažnije od današnjeg Zemljinog i moglo je imati važnu ulogu u pretvaranju ogromnog oblaka gasa i prašine u spljošten disk iz kojeg će kasnije nastati Sunce, Zemlja i ostale planete.
Pre oko 4,6 milijardi godina nije postojalo Sunce okruženo urednim planetarnim orbitama. Postojao je veliki oblak gasa i prašine koji se pod sopstvenom gravitacijom urušavao. Dugo se smatralo da je gravitacija praktično glavni dirigent tog procesa: privlačila je materijal prema centru, gde je nastala mlada zvezda, dok je ostatak formirao rotirajući protoplanetarni disk. Novi podaci pokazuju da priča verovatno nije bila toliko jednostavna. Gas je bio delimično jonizovan, što znači da su se kroz njega kretale električno naelektrisane čestice sposobne da stvaraju magnetno polje. To polje moglo je da prenosi ugaoni moment, usmerava tok materijala i pomaže da se prvobitna sferična masa pretvori u disk. Bez tog koraka teško je objasniti kako je nastala uredna struktura iz koje su planete mogle da se formiraju.
Najbolji deo priče jeste način na koji su naučnici došli do dokaza. Kada se sitni magnetni minerali formiraju u određenom polju, njihova unutrašnja magnetizacija može da „zaključa“ informaciju o jačini tog polja. Ako materijal kasnije izbegne veliko zagrevanje ili druge događaje koji bi izbrisali zapis, trag može opstati milijardama godina. Meteorit pronađen na Antarktiku 2008. godine sadržao je upravo takve drevne inkluzije. Umesto da gledaju fotografiju mladog Sunčevog sistema – što je fizički nemoguće – istraživači čitaju magnetni zapis u zrnu starijem od Zemlje. Ranije su pronalaženi tragovi magnetizma iz perioda oko dva miliona godina nakon početka formiranja Sunčevog sistema, ali tada je Sunce već postojalo. Novi uzorci pomeraju magnetnu priču gotovo na sam početak.
Otkriće može promeniti modele nastanka i drugih zvezdanih sistema. Astronomi danas posmatraju mlade zvezde okružene diskovima iz kojih se rađaju planete i pokušavaju da razumeju zašto neki sistemi naprave velike gasovite planete, drugi male stenovite svetove, a treći potpuno drugačije konfiguracije. Magnetizam može biti jedan od faktora koji odlučuje kako se materijal kreće kroz takav disk i koliko brzo pada prema mladoj zvezdi. Na kraju se ispostavlja da veoma važan deo istorije Sunca nije sačuvan na njemu samom, već u komadiću kamena koji je milijardama godina lutao svemirom i završio u antarktičkom snegu. Prašina koju bismo jedva videli golim okom možda pamti trenutak kada naš kosmički dom još nije ni postojao.
S.B.
