Arheolozi u Češkoj otkrili su monumentalnu kružnu građevinu staru oko 6.500 godina, što znači da je nastala približno hiljadu godina pre prvih faza Stonehendža. Lokalitet se nalazi kod mesta Chleby u centralnoj Češkoj i sastoji se od ogromnog kružnog jarka prečnika oko 230 metara i dubine približno dva i po metra. Ono što je u početku izgledalo kao još jedan veliki neolitski ograđeni prostor postalo je mnogo zanimljivije kada su istraživači proučili njegovih dvanaest ulaza. Njihov raspored nije nasumičan: kroz pojedine prolaze ljudi unutar kruga mogli su da prate izlazak Sunca tokom letnjeg solsticija, zalazak tokom zimskog, ali i ekstremne položaje Meseca u njegovom približno 18,6 godina dugom ciklusu. Live Science je 25. avgusta objavio detalje otkrića, uz ocenu istraživača da je ovakva kombinacija veličine, starosti i astronomskog rasporeda ulaza potpuno neočekivana za ovaj deo Evrope.
Arheolozi pretpostavljaju da su između jarka i centralnog prostora prvobitno stajali visoki drveni stubovi, pa je čitav kompleks verovatno izgledao mnogo monumentalnije nego danas. U jarku su pronađene i životinjske kosti, a postoje naznake da su pojedini ulazi mogli biti ukrašeni lobanjama i rogovima goveda. Bik je u prvim evropskim poljoprivrednim zajednicama imao snažnu simboliku povezanu sa snagom, plodnošću i društvenim statusom, pa istraživači smatraju da građevina nije bila samo praktična opservatorija. Mnogo je verovatnije da su astronomija, religijski rituali i društvena okupljanja bili povezani. Ljudi koji su ovde živeli nisu imali sat, štampani kalendar niti matematičke tablice, ali su generacijama mogli da posmatraju mesto na kojem Sunce i Mesec izlaze i zalaze i da svoje znanje pretoče u samu arhitekturu prostora.
Takva građevina zahtevala je ozbiljnu organizaciju. Iskopati jarak dug stotinama metara kamenim i drvenim alatima nije posao male porodice tokom jednog popodneva. Potrebni su ljudi, hrana, raspodela rada i zajednički razlog zbog kojeg se tako veliki napor ulaže u prostor u kojem se verovatno nije svakodnevno živelo. Upravo zato ovakvi lokaliteti menjaju predstavu o prvim zemljoradnicima kao malim, jednostavnim zajednicama koje su se bavile samo preživljavanjem. Oni su očigledno raspolagali višegeneracijskim znanjem o nebu, dovoljno razvijenom društvenom organizacijom i simbolima koji su mogli da okupe veliki broj ljudi. Posebno je fascinantno praćenje Mesečevog ciklusa od 18,6 godina, jer čovek ne može da ga pouzdano nauči samo iz nekoliko sezona posmatranja. Takvo znanje moralo je da se prenosi.
Istraživanja lokaliteta tek slede i biće potrebno preciznije datiranje različitih faza izgradnje, kao i analiza kostiju i drugih predmeta. Ipak, dvanaest ulaza već pokazuje da ljudi pre šest i po milenijuma nisu samo gledali u nebo – pokušavali su da ga organizuju i uklope u sopstveni svet. Stonehenge je zbog ogromnih kamenih blokova postao globalni simbol praistorijske astronomije, ali drvo i zemlja mnogo slabije preživljavaju vreme. Moguće je da je širom Evrope nekada postojalo mnogo sličnih mesta koja su skoro potpuno nestala. Češki krug zato podseća da su ljudi znali da prate nebo mnogo pre nego što su počeli da grade spomenike od kamena koji su mogli da opstanu do našeg vremena.
S.B.
