“Hrani prehladu” dugo je zvučalo kao narodna izreka koju ponavljamo više iz navike nego iz nauke. Ipak, Smithsonian Magazine piše da novo istraživanje pokazuje kako jedenje tokom prehlade može zaista pomoći određenim ćelijama imunog sistema da bolje rade. To ne znači da supa sama leči virus, niti da treba jesti na silu, već da organizam tokom borbe sa infekcijom zaista ima energetske potrebe koje nisu samo osećaj slabosti.
Ova vest je lepa zato što spaja bakin savet i laboratoriju. Svi znamo onu scenu: čaj, supa, tost, ćebe i neko ko vam govori da morate nešto pojesti. U detinjstvu je to često zvučalo kao dosadna briga, ali danas bolje razumemo da imunitet nije apstraktna sila. To su ćelije koje troše energiju, komuniciraju, umnožavaju se i reaguju na uljeze u telu.
Hrana tokom prehlade ne mora biti teška. Naprotiv, organizmu često prijaju lakši obroci: supa, kuvano povrće, pirinač, voće, jogurt ako prija, malo proteina, dosta tečnosti. Poenta nije u prejedanju, nego u tome da telo ne ostane potpuno bez goriva dok pokušava da se izbori sa infekcijom. Posebno kod dece i starijih osoba, odbijanje hrane i tečnosti treba pratiti pažljivo.
Za naše podneblje ova tema ima posebno topao zvuk. Pileća supa je skoro porodična institucija. Nije samo hrana, već znak pažnje. Neko je naseckao šargarepu, skuvao supu, spustio činiju pred vas i time rekao: “Nisi sam.” Možda baš zato hrana tokom bolesti deluje i na telo i na raspoloženje.
Naravno, ozbiljni simptomi, visoka temperatura, otežano disanje, dehidratacija ili dugotrajna bolest traže lekara, a ne samo tanjir supe. Ali kada je reč o običnoj prehladi, ova vest vraća dostojanstvo jednostavnim kućnim navikama. Ponekad nauka ne sruši narodni savet, nego mu samo objasni zašto je preživeo.
S.B.
