Premijer Slovenije Robert Golob izjavio je u intervjuu za briselski Politiko da njegov desničarski rival Janez Janša predstavlja direktnu pretnju za stabilnost Evropske unije. Golob je predstojeće izbore u Sloveniji i Mađarskoj opisao kao presudne trenutke koji mogu odrediti budući pravac celog kontinenta. Prema njegovim rečima, pobeda proevropskih snaga u obe države bila bi najsnažniji pozitivan signal za budućnost Unije.
Strah od fragmentacije Evropskog saveta
Golob je Janšu identifikovao kao najbližeg saveznika mađarskog premijera Viktora Orbana, naglašavajući da bi njihov zajednički nastup mogao dovesti do opasne razgradnje evropskih institucija. On podseća da je Orban godinama bio usamljen u Evropskom savetu, ali da bi Janšin povratak na vlast mogao da stvori blok koji bi aktivno radio na slabljenju unutrašnjih veza EU.
Iako je povukao paralelu sa češkim i slovačkim premijerima, Andrejem Babišem i Robertom Ficom, Golob je ocenio da oni, uprkos suverenističkim stavovima, ne dele Orbanov cilj uništenja Unije. Za razliku od njih, on smatra da su Janša i Orban na istoj strani u borbi koja može biti kobna po evropsko zajedništvo.
Kritika prethodne vlasti i tehnološki izazovi
Slovenački premijer je iskoristio priliku da oštro kritikuje Janšine prethodne mandate, optužujući njegovu vladu za narušavanje vladavine prava, ograničavanje građanskih sloboda i nepotrebno naoružavanje policijskih snaga. On veruje da bi obuzdavanje ovakvih populističkih struja predstavljalo istorijsku pobedu za demokratsku Evropu.
Osvrnuvši se na tehnološki razvoj, Golob je nakon posete Kini zaključio da Evropa značajno zaostaje u razvoju naprednih tehnologija. Ipak, on vidi ohrabrujuće znake u tome što Nemačka i Francuska, uprkos međusobnim razlikama, prepoznaju hitnost ovog problema, a sličan nivo strateškog razumevanja primećuje i kod partnera izvan EU, poput Velike Britanije i Kanade.
Zamrznuta imovina kao adut u pregovorima sa Rusijom
Govoreći o sukobu u Ukrajini, Golob je izneo stav da bi Evropa trebalo da uloži više napora kako bi privukla Rusiju za pregovarački sto. Istovremeno, pozvao je na pametnije planiranje naoružavanja u okviru priprema za potencijalne bezbednosne pretnje iz Kremlja.
Poseban fokus stavio je na finansijski aspekt rata, ističući da je zamrznuta ruska imovina najjači pregovarački adut koji Evropa trenutno poseduje. On smatra da bi preuranjeno trošenje ili raspoređivanje tih sredstava oduzelo Uniji ključno sredstvo uticaja u budućim mirovnim pregovorima sa Vladimirom Putinom.
E.M.
