Prosečni mesečni prihodi domaćinstava u Srbiji u posmatranoj godini dostigli su 109.136 dinara, dok su izdaci za ličnu potrošnju iznosili 109.787 dinara, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku objavljenim u publikaciji „Regioni u Republici Srbiji, 2025“.
Razlika između prosečnih prihoda i izdataka iznosila je 651 dinar mesečno u korist rashoda. Iako je reč o relativno malom odstupanju u odnosu na ukupne iznose, podaci pokazuju da je rast potrošnje bio neznatno brži od rasta prihoda.
Na godišnjem nivou, prihodi su nominalno povećani za 11,7 odsto, dok je rast izdataka za ličnu potrošnju iznosio 11,8 odsto. Ove stope ne govore same po sebi koliko je porasla kupovna moć stanovništva, jer je za takvu procenu potrebno uzeti u obzir i kretanje cena u istom periodu.
Struktura prihoda pokazuje da domaćinstva najvećim delom zavise od zarada i penzija. Prihodi iz redovnog radnog odnosa činili su 54,8 odsto ukupnih prihoda u novcu i naturi, penzije 29,8 odsto, a prihodi od poljoprivrede 3,8 odsto.
Takva struktura ukazuje na značaj tržišta rada i penzionog sistema za ukupnu potrošnju stanovništva. Promene u zaposlenosti, zaradama i penzijama neposredno utiču na raspoloživi budžet domaćinstava, dok kretanje cena određuje koliko robe i usluga mogu da kupe za isti iznos novca.
Posebno je važna struktura rashoda. Hrana predstavlja jednu od osnovnih stavki u potrošnji domaćinstava, a veći udeo prehrambenih proizvoda u budžetu obično ostavlja manje prostora za druge izdatke, poput obrazovanja, rekreacije, opremanja domaćinstva ili štednje.
Podaci RZS-a predstavljaju prosečne vrednosti za domaćinstva i ne odražavaju jednako položaj svih građana. Domaćinstva sa više članova, nižim prihodima ili većim izdacima za stanovanje mogu se suočavati sa znatno većim pritiskom na kućni budžet nego što sugeriše nacionalni prosek.
M. T.
