Gubitak posla, smanjenje prihoda, neplanirani troškovi ili promena porodičnih okolnosti mogu da dovedu do situacije u kojoj građani više ne mogu redovno da otplaćuju kredit. U takvim okolnostima, prvi korak ne bi trebalo da bude izbegavanje banke, već razgovor o mogućnostima da se obaveze prilagode novonastaloj situaciji.
Urednik portala „Kamatica“ Dušan Uzelac rekao je za RTS da je prekid komunikacije sa bankom jedna od najvećih grešaka dužnika. Prema njegovim rečima, bankama je u interesu da se kredit uredno otplaćuje, zbog čega pravovremeni razgovor može da bude bolja opcija od čekanja da se nagomilaju dugovanja.
„Bankama zapravo najviše odgovara da se kredit uredno otplaćuje, da teče novac, da su pare dobro plasirane“, objasnio je Uzelac.
Šta kada mesečna rata postane prevelika?
Ako građanin proceni da više neće moći da plaća ratu u ugovorenom iznosu, može da se obrati banci i proveri da li postoje mogućnosti za refinansiranje, odlaganje plaćanja ili drugačiji plan otplate.
Ipak, svako rešenje mora da se posmatra kroz ukupan trošak kredita. Produženje roka otplate može da smanji mesečnu ratu, ali u većini slučajeva znači da će dužnik tokom dužeg perioda plaćati kamatu.
Uzelac je ukazao da izbor manje rate nije automatski pogrešan. Važno je da mesečna obaveza bude prilagođena realnim prihodima i troškovima domaćinstva, kako otplata ne bi stalno ugrožavala zadovoljenje osnovnih potreba.
Kod stambenih kredita, naročito kada je rok otplate dug, potrebno je pronaći ravnotežu između ukupne cene zaduživanja i iznosa koji domaćinstvo može pouzdano da izdvaja svakog meseca.
Zašto je važna rezerva za nekoliko rata
Uzelac savetuje građanima da, ukoliko im finansijske mogućnosti to dozvoljavaju, imaju ušteđevinu dovoljnu da pokrije tri, četiri, pet ili šest mesečnih rata.
Takva rezerva može da bude presudna kada se pojavi neplanirani trošak ili kada prihodi privremeno budu smanjeni. Ona omogućava dužniku da nastavi sa izmirivanjem obaveza bez hitnog zaduživanja ili ulaska u kašnjenje.
Bez ušteđevine, građani mogu biti primorani da biraju između otplate kredita i drugih neophodnih troškova. To može da poveća finansijski pritisak i oteža rešavanje problema.
Kredit nije obična kupovina
Uzelac je upozorio i na način na koji se građanima nude finansijski proizvodi. Prema njegovoj oceni, savetovanje je često bilo usmereno na izbor i prodaju kredita, umesto na procenu da li je određeno zaduživanje dobro rešenje za konkretnog klijenta.
Zbog toga je važno da građani pre potpisivanja ugovora razmotre ne samo visinu rate već i ukupan iznos koji će vratiti, trajanje obaveze i mogućnost da se prihodi promene tokom otplate.
Kreditna obaveza može da traje godinama, pa odluka treba da bude zasnovana na realnom kućnom budžetu, a ne samo na tome da li je trenutna rata prihvatljiva.
Šta ako je kašnjenje već počelo
Ako je rata već dospela, građani bi trebalo da kontaktiraju banku bez odlaganja. Prema Uzelčevom objašnjenju, kašnjenje može da dovede do opomena, a ako se dug ne rešava, i do prinudne naplate. Konkretne posledice zavise od ugovora i vrste kredita.
Uzelac je podsetio da moratorijumi uvedeni tokom pandemije nisu predstavljali oproštaj duga i da odlaganje plaćanja može imati finansijske posledice.
Zato je važno da dužnik traži jasne informacije o uslovima eventualne olakšice, uključujući dodatne troškove, kamatu i ukupan iznos koji će morati da plati.
M. T.
