Ako vam je Veliki prasak u glavi kao „bum i gotovo”, nova analiza iz sveta fizike nudi mnogo čudniju, ali i lepšu sliku: prvi delić sekunde posle početka bio je, slikovito rečeno, „iznenađujuće supast”. Naučnici su rekreirali uslove prvog milisekunda u modelima koji kombinuju teoriju i podatke iz sudara čestica, pokušavajući da opišu materiju u stanju koje ne liči ni na gas, ni na tečnost, ni na čvrsto – već na ekstremno gustu, vrelu mešavinu kvarkova i gluona.
Zašto je taj milisekund važan? Zato što tu nastaju pravila. U toj ranoj „supi” se postavljaju odnosi koji kasnije utiču na to kako se formiraju protoni i neutroni, a zatim i prvi atomi. Ako pogrešno razumemo tu fazu, pogrešno razumemo i kasniji razvoj svemira.
Najzanimljiviji deo je analogija sa kuhinjom: kad nešto kuvate, tekstura zavisi od temperature i pritiska. Svemir je u prvom trenutku bio ekstremni ekspres lonac. Fizika plazme kvarkova i gluona pokušava da objasni kako se iz tog stanja prelazi u „normalniju” materiju koju danas poznajemo. I tu se krije naučna drama: to nije samo teorijska igra, već proveravanje kroz eksperimente u akceleratorima, gde se na trenutak stvore slični uslovi.
Ovakve priče imaju jednu lepu posledicu: podsete nas da kosmos nije nastao kao gotov proizvod. Nastao je kao proces, kao kuvanje, kao promena faza – i mi danas živimo u posledicama te prve, najvrelije minute.
S.B.
