Psi već hiljadama godina žive uz čoveka i vlasnicima često deluje da njihove ljubimce nije moguće prevariti kada je raspoloženje u pitanju. Dovoljna je promena izraza lica ili tona glasa da pas počne drugačije da se ponaša. Naučnici su sada zavirili direktno u njihov mozak kako bi proverili koliko je ta sposobnost zapravo precizna. Tim Univerziteta u Beču koristio je funkcionalnu magnetnu rezonancu na budnim, prethodno obučenim porodičnim psima dok su posmatrali fotografije ljudi koji pokazuju sreću, bes, strah ili tugu. Rezultati objavljeni 11. avgusta pokazali su da psi ne razvrstavaju lica samo na „pozitivna“ i „negativna“. Njihovi mozgovi stvaraju različite obrasce aktivnosti čak i kada gledaju tri različite negativne emocije – strah, bes i tugu. To je prvi dokaz dobijen snimanjem mozga da pas može da pravi tako preciznu razliku između pojedinačnih izraza ljudskog lica.
Posebno mesto imaju ljudski osmesi. Kada su psi gledali srećna lica, aktivirali su se temporalni korteks i deo kaudatnog jedra, odnosno područja povezana sa složenijom obradom informacija i sistemom nagrađivanja. Istraživači su pomoću mašinskog učenja analizirali šablone aktivnosti i uspeli da razlikuju reakciju na osmeh od reakcija na bes, strah i tugu. To sugeriše da nasmejano ljudsko lice za psa možda nije samo vizuelno drugačije, već ima posebno emocionalno značenje. Rezultat ima smisla kada se uzme u obzir istorija zajedničkog života čoveka i psa. Životinja koja je bolje razumela kada je čovek prijateljski raspoložen, kada je napet i kada mu treba oprezno prići imala je veliku prednost u okruženju u kojem su ljudi kontrolisali hranu, sklonište i bezbednost.
Studija ipak ne tvrdi da pas doživljava ljudsku tugu ili strah potpuno isto kao čovek. Fotografija je samo jedan deo stvarne komunikacije. U svakodnevnom životu pas kombinuje lice sa glasom, mirisom, držanjem tela, pokretima i iskustvom koje ima sa određenom osobom. Upravo zato je zanimljivo što je razlika pronađena čak i kada su svi ti dodatni signali uklonjeni, a životinjama prikazane samo fotografije nepoznatih ljudi. Mozak psa očigledno može da iz veoma malih promena u ljudskom licu izvuče više informacija nego što smo ranije mogli pouzdano da dokažemo. Sledeći korak biće ispitivanje da li različite rase, uzrast ili životno iskustvo menjaju ovu sposobnost i da li psi koji su odrasli uz veliki broj ljudi bolje čitaju izraze od životinja koje su imale manje kontakata.
Za vlasnike pasa rezultat možda zvuči kao potvrda nečega što su odavno naslućivali, ali naučno objašnjenje menja način na koji gledamo naš najstariji odnos sa domaćom životinjom. Pas ne reaguje samo na komandu i nagradu već neprekidno prati sitne društvene signale koje šaljemo čak i kada toga nismo svesni. Zbog toga način na koji prilazimo životinji, izraz lica i raspoloženje mogu imati mnogo veći uticaj na njeno ponašanje nego što mislimo. Posle hiljada godina zajedničkog života psi su, čini se, postali toliko dobri posmatrači ljudskog lica da njihov mozak pravi razliku između emocija koje su i ljudima ponekad teško prepoznatljive na prvi pogled.
S.B.
Izvor: Postinfo
