Fudbalski klub Vojvodina večeras od 18 časova na „Karađorđu“ bije bitku za drugo mesto protiv niškog Radničkog, ali senku na ovaj sportski događaj bacila je tužna vest iz novosadske čaršije – preminuo je Jonče Mesini, legendarni Malajac mlađi.
Kroz istoriju novosadske Stare dame prodefilovale su stotine igrača, trenera i funkcionera, ali retko ko je bio toliko neraskidiv deo stadionskog folklora kao porodica Mesini. Od 1967. godine, kada je na platou današnjeg SPENS-a otvoren prvi privatni kiosk u gradu, nadimak „Malajac“ postao je lozinka za svakog ko krene put zapadne tribine. Dok se moderni fudbal sve više oslanja na suvu statistiku i digitalizaciju, Malajac je bio podsetnik na neka romantičnija vremena. Njegova „sportska zanimacija“ – semenke, kikiriki i orasnice – nisu bile samo roba, već ritualni uvod u dešavanja na zelenom tepihu pod „Takačevim očima“.
Večerašnji gest uprave kluba, koja je otvorila kapije stadiona za sve posetioce, igrom sudbine postao je i poslednji pozdrav čoveku koji je ceo život proveo u službi kluba, iako nikada nije nosio dres sa brojem na leđima. Njegov kiosk na uglu severne i zapadne tribine večeras će ostati nemi svedok jedne epohe koja polako nestaje. Dok se Voša bori za bodove vredne vicešampionske titule, navijači će se, uz tugu, sećati belih mantila i pletenih korpi, simbola koji su u Ulici Dimitrija Tucovića preživeli sve promene režima, uprava i drvoreda.
M.M.
