Dok fudbalska javnost sa ushićenjem prati taktičku evoluciju Španije pod komandom Luisa de la Fuentea, incident na prijateljskom meču protiv Egipta (0:0) u Barseloni otkrio je duboke pukotine u društvenom tkivu koje prete da naruše mir unutar nacionalnog tima.
„Crvena furija“ na terenu deluje nepobedivo, podsećajući na najslavnije dane generacije Visentea del Boskea, ali dešavanja na tribinama stadiona Espanjola donela su „sportsko-politički požar“. Povici navijača „Ko ne skače, taj je Musliman“, upućeni gostujućim igračima, izazvali su direktan sudar sa realnošću modernog španskog fudbala. U srcu tog sukoba našao se Lamin Jamal, tinejdžerska senzacija i dete migranata, koji je istovremeno i simbol nove Španije i ponosni vernik islamske veroispovesti. Ironija situacije u kojoj navijači kliču timu koji predvodi musliman, dok istovremeno vređaju protivnika na istoj osnovi, nije promakla nikome, a najmanje samom igraču.
Jamalova reakcija na Instagramu bila je zrela i oštra, karakteristična za lidera koji ne preza od postavljanja granica. Nazvavši vinovnike skandiranja „neznalicama i rasistima“, on je jasno poručio da lični uspeh i klupska pripadnost ne mogu biti paravan za netoleranciju. Za selektora De la Fuentea ovo je ozbiljan test autoriteta i pedagogije; on sada mora da osigura da se ovaj incident ne pretvori u unutrašnju podelu unutar svlačionice neposredno pred odlazak na Mundijal u Ameriku. Fudbal je, kako Jamal kaže, stvoren za uživanje, ali španska javnost će morati da prođe kroz bolan proces sazrevanja kako bi razumela da njihovi heroji na terenu dele iste vrednosti kao i oni koje vređaju na tribinama.
M.M.
