NJUJORK – U sedištu Ujedinjenih nacija u toku je proces saslušanja kandidata za novog generalnog sekretara, funkciju koja u aprilu 2026. godine nosi teret rešavanja nikad dubljih geopolitičkih kriza. Glavni favoriti, Mišel Bašele i Rafael Grosi, izneli su dijametralno suprotne vizije reforme svetske organizacije. Dok se Bašele fokusira na neraskidivost mira, razvoja i ljudskih prava, Grosi insistira na tome da UN-u treba „manje priče, a više prisustva na terenu“. Posebnu pažnju privukla je činjenica da su od stalnih članica Saveta bezbednosti samo Velika Britanija i Rusija aktivno učestvovale u ispitivanju, dok su SAD, Kina i Francuska ostale uzdržane. Ukoliko bi pobedila neka od tri kandidatkinje, to bi bio prvi put u istoriji da žena predvodi UN, čime bi se u zapisnik ove organizacije unela krunska promena u njenoj osmogodišnjoj tradiciji.
Zapisnik o kandidaturama:
Procesna reforma: Rafael Grosi identifikovan je kao zagovornik „operativne diplomatije“ koja bi zamenila dosadašnju birokratiju.
Geopolitički stubovi: Izlaganje Mišel Bašele uneto je kao „teorijska platforma za očuvanje globalne stabilnosti“.
Rodna ravnopravnost: Mogućnost izbora žene označena je kao „krunski presedan u istoriji međunarodnog prava“.
Strateška tišina: Pasivnost ključnih članica SB UN u zapisnik unosi neizvesnost oko konačnog ishoda „glavnog pretresa“ u Njujorku.
M. D.
