Restorani su navikli da pozajmljuju estetiku iz svega: starih apoteka, železničkih stanica, farmi, italijanskih vila, japanskih barova, francuskih bistroa i američkih dinera. Sada se u ugostiteljstvu pojavljuje neobičan motiv koji deluje kao spoj nostalgije, elegancije i blage igre — konji.
Eater je pisao o novom „horse girl” talasu u restoranima i barovima, od mesta sa imenima i enterijerima inspirisanim jahanjem do jelovnika i dekoracije koji koriste konjički svet kao znak stila. U tekstu se pominju lokali poput Il Cavallini i Pony’s, kao deo šireg ugostiteljskog trenda.
Ovo na prvi pogled zvuči kao šala, ali ima logiku. Konj u vizuelnoj kulturi nosi više značenja: slobodu, tradiciju, sport, aristokratski duh, divljinu, selo, eleganciju i malo romantike. Restorani vole simbole koji odmah stvaraju atmosferu, a konjički detalji mogu prostoru dati toplinu i karakter.
Kod nas konji imaju posebnu vezu sa salašima, ergelama, hipodromima, fijakerima i vojvođanskim pejzažima. Zato ovakav trend ne bi delovao strano. Jedan dobro osmišljen bar ili restoran mogao bi vrlo lako da spoji kožu, drvo, stare fotografije, sedla, ruralni šarm i moderan jelovnik bez da sklizne u kič.
Najvažnije je da motiv ne pojede ugostiteljstvo. Dobar restoran ne živi od teme, nego od hrane, usluge i atmosfere. Tema je samo prvi utisak. Ako posle fotografije ne ostane dobar tanjir, trend brzo dosadi.
Konji u restoranima zato nisu samo dekoracija. Oni pokazuju koliko savremena ugostiteljska scena traži priču. Danas nije dovoljno reći „imamo dobru hranu”. Potrebno je napraviti svet u koji gost želi da uđe.
S.B.
