BRISEL – Grupa od 11 država članica Evropske unije zvanično je zatražila da se razmotri prelazak sa jednoglasnog odlučivanja na glasanje kvalifikovanom većinom u oblasti spoljne politike EU, uz upozorenje da pravo veta pojedinačnih zemalja sve češće parališe i blokira delovanje Unije.
Pismo sa ovim zahtevom upućeno je visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaji Kalas, a potpisale su ga Austrija, Danska, Belgija, Finska, Francuska, Nemačka, Luksemburg, Holandija, Rumunija, Španija i Švedska.
U dopisu se navodi da kultura konsenzusa jeste važan izvor legitimiteta, ali da princip odlučivanja mora podsticati zajedničko delovanje, umesto što ga sprečava u trenucima globalnih kriza.
Pet ključnih principa za reformu odlučivanja
Potpisnice ističu da se međunarodno okruženje drastično promenilo usled rasta geopolitičke nestabilnosti, zbog čega EU mora reagovati brže i efikasnije. Predloženo je pet novih principa:
Solidarnost i saradnja: Dosledno poštovanje principa iskrene saradnje i međusobne solidarnosti među članicama.
Konstruktivno uzdržavanje: Veće korišćenje mehanizma uzdržavanja prilikom glasanja umesto potezanja prava veta.
Prekid ucenjivačke prakse: Sprečavanje prakse da se spoljnopolitičke odluke uslovljavaju i povezuju sa temama koje sa njima nemaju nikakve veze.
Kvalifikovana većina: Razmatranje uvođenja glasanja većinom u okviru već postojećih osnivačkih ugovora EU.
Obrazloženje blokade: Obavezivanje svake države koja želi da blokira promenu da zvanično navede i dokaže „obrazložene vitalne razloge” za takav potez.
M. D.
