Barbi je decenijama bila predmet rasprava zbog proporcija tela koje bi, kada bi se doslovno pretvorile u ljudsku anatomiju, bile izuzetno neobične. Dugačke noge, veoma uzak struk i specifičan odnos ramena, grudi i kukova postali su deo njenog vizuelnog identiteta, ali i simbol nerealističnih standarda izgleda. Nova analiza pokazuje da su se proporcije Barbi i Kena tokom poslednjih tridesetak godina značajno promenile. Earth.com je 30. avgusta predstavio istraživanje koje je sistematski merilo različite generacije lutaka i upoređivalo ih sa tipičnim ljudskim proporcijama. Zaključak je da su savremene verzije oba lika, naročito nakon uvođenja različitih tipova tela, znatno bliže stvarnim ljudskim oblicima nego modeli prodavani tokom devedesetih godina.
Promena nije nastala odjednom. Mattel je godinama postepeno proširivao ponudu, a veliki zaokret napravljen je kada su predstavljene verzije Barbi sa različitim visinama i građama. Kasnije su došle lutke sa različitim tonovima kože, tipovima kose, invaliditetom i drugim osobinama koje su ranije gotovo potpuno izostajale iz glavne ponude. Ken je prošao sličan razvoj. Naučnici su sada pokušali da promenu izraze brojevima umesto utiscima. Merili su odnose različitih delova tela i upoređivali ih sa antropometrijskim podacima ljudi. Rezultati pokazuju da se razlika između „lutkarske anatomije“ i realnih proporcija smanjila, iako naravno igračka i dalje nije minijaturna anatomska kopija prosečnog čoveka.
Zašto je to važno kada govorimo o plastičnoj igrački? Zato što se igračke pojavljuju u veoma ranom periodu razvoja slike o telu. Dete ne mora svesno da pomisli „ovo je idealno telo“ da bi kroz stalno ponavljanje dobilo predstavu o tome šta se u kulturi predstavlja kao lepo, poželjno ili normalno. To ne znači da jedna Barbi određuje kako će dete doživljavati sebe niti da igračke imaju isti uticaj na svu decu. Slika tela nastaje iz porodice, vršnjaka, medija, društvenih mreža i brojnih drugih izvora. Ipak, upravo zbog ogromne rasprostranjenosti ovih lutaka njihova promena predstavlja zanimljiv pokazatelj šire promene kulture.
Najzanimljiviji deo priče jeste što „realističnije“ ne znači da postoji samo jedan novi ideal koji treba da zameni stari. Upravo suprotno – najveći pomak napravljen je u trenutku kada je jedna standardna građa prestala da bude jedina opcija. Realni ljudi nemaju jednu proporciju, pa ni realističnija igračka ne mora da izgleda kao statistički prosek. Raznovrsnost je možda važnija od savršenog matematičkog odnosa struka i kukova. Barbi će i dalje biti stilizovana lutka i niko ne očekuje da izgubi svoj prepoznatljivi dizajn. Ali činjenica da se kroz tri decenije njeno telo menjalo pokazuje da čak i jedan od najpoznatijih komercijalnih likova na svetu nije imun na promenu društvene predstave o tome kako ljudi zapravo izgledaju.
S.B.
