Prečišćivači vazduha obično se kupuju zbog polena, prašine, dima ili neprijatnog osećaja da je vazduh u prostoriji „težak“. Novo istraživanje sugeriše da njihov efekat možda nije ograničen samo na disajne puteve. Odrasli stariji od 40 godina koji su tokom jednog meseca kod kuće koristili HEPA prečišćivače pokazali su približno 12 odsto bolje rezultate na testu izvršnih funkcija u poređenju sa periodom bez aktivnog filtriranja. ScienceDaily je 30. avgusta izdvojio rezultate eksperimenta kao zanimljiv dokaz da čak i relativno kratko smanjenje izloženosti sitnim česticama iz vazduha može biti povezano sa merljivom promenom u brzini određenih kognitivnih zadataka.
Izvršne funkcije obuhvataju sposobnosti koje koristimo kada treba da promenimo strategiju, zadržimo pažnju, ignorišemo smetnju ili brzo odlučimo između više opcija. Upravo te funkcije često prve reaguju na umor, nedostatak sna i različite fiziološke stresove. Sitne PM2.5 čestice iz spoljašnjeg zagađenja, kuvanja, sagorevanja i drugih izvora dovoljno su male da dospeju duboko u pluća. Brojna ranija istraživanja povezivala su dugotrajnu izloženost takvom zagađenju sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i određenih neuroloških problema. Nova studija nije pokušavala da dokaže da je prečišćivač „lek za mozak“, već da proveri da li praktično smanjenje čestica u realnom domu može proizvesti dovoljno veliku promenu da se vidi na kognitivnom testu.
Rezultat od oko 12 odsto zvuči veoma veliko, ali treba ga pravilno razumeti. To ne znači da je inteligencija učesnika porasla 12 odsto niti da će svaki korisnik prečišćivača postati toliko „pametniji“. Reč je o brzini ili uspešnosti na određenom testu izvršnih sposobnosti u kontrolisanom istraživačkom kontekstu. Efekat takođe treba potvrditi u većim i raznovrsnijim grupama, posebno u različitim gradovima i nivoima spoljašnjeg zagađenja. Ako neko živi u veoma čistom području i već ima odličnu ventilaciju, potencijalni dobitak može biti mnogo manji nego kod osobe čiji stan redovno prima čestice iz saobraćaja ili dima. HEPA filter takođe ne uklanja svaki gas i svaku vrstu zagađivača, pa nije univerzalno rešenje za kvalitet vazduha.
Ipak, praktičnost eksperimenta čini rezultat posebno zanimljivim. Promena nije zahtevala lek, invazivnu proceduru niti veliki program treninga. Uređaj je samo filtrirao vazduh koji su učesnici svakako udisali svakog dana. Ako buduća istraživanja potvrde nalaz, kvalitet vazduha u zatvorenom mogao bi postati važniji deo razgovora o zdravlju mozga, naročito kod ljudi koji veliki deo dana provode u kući ili kancelariji. Mnogo pažnje posvećujemo hrani, vežbanju i snu, dok vazduh uzimamo zdravo za gotovo upravo zato što ga neprekidno koristimo. Čovek dnevno udahne hiljade litara vazduha. Ako je u njemu manje sitnih čestica, možda razliku ne osećamo odmah u plućima – ali je moguće da je mozak registruje mnogo pre nego što bismo očekivali.
S.B.
