Jedna od najupornijih naučnih zanimljivosti kaže da voda u lavabou ili WC šolji na severnoj hemisferi odlazi u jednom smeru, a na južnoj u suprotnom. Priča zvuči dovoljno naučno jer se poziva na Koriolisov efekat – stvarnu posledicu rotacije Zemlje koja veoma snažno utiče na kretanje velikih atmosferskih sistema i okeanskih struja. Međutim, kada otvorimo odvod u običnom lavabou, Zemljina rotacija postaje gotovo nebitna u poređenju sa mnogo banalnijim stvarima. Live Science je 29. avgusta ponovo analizirao ovo popularno pitanje i zaključak je jednostavan: smer vrtloga u kućnom odvodu uglavnom određuju oblik posude, način na koji je voda sipana i sitna početna strujanja, a ne to sa koje strane ekvatora živimo.
Koriolisov efekat ipak postoji. Zemlja se okreće, a tačka na ekvatoru tokom jednog dana prelazi mnogo veći put od tačke blizu pola. Kada se masa vazduha ili vode kreće preko velikog dela planete, razlika u brzini tla ispod nje stvara prividno skretanje. Zbog toga veliki vremenski sistemi na različitim hemisferama imaju karakteristične smerove rotacije. Ključ je u reči „veliki“. Uragan može biti širok stotinama kilometara i trajati danima, što Koriolisovom efektu daje dovoljno vremena da se akumulira. Voda u lavabou ima nekoliko desetina centimetara prostora i svega nekoliko sekundi pre nego što ode kroz cev. U tako malom sistemu jedan milimetar asimetrije u odvodu ili sitno kretanje vode nakon sipanja imaju mnogo veći uticaj.
Eksperiment može da se napravi tako da Koriolis ipak pobedi. Potrebna je velika, veoma simetrična posuda, voda mora dugo da miruje, a odvod treba otvoriti bez unošenja dodatnog kretanja. U takvim kontrolisanim uslovima istraživači su još šezdesetih godina pokazali da Zemljina rotacija zaista može blago da odredi smer vrtloga. To je veoma drugačije od turističkih demonstracija blizu ekvatora u kojima čovek nekoliko metara severno i južno od linije pokazuje vodu kako odlazi u različitim smerovima. Na tako maloj udaljenosti Koriolisova razlika je suviše slaba da bi bila uzrok očiglednog efekta; mnogo je lakše kontrolisati smer načinom na koji se voda ulije u posudu.
Mit opstaje zato što u sebi ima zrno prave fizike. Da je objašnjenje potpuno izmišljeno, verovatno bi odavno nestalo. Umesto toga, uzima realan efekat koji upravlja atmosferom čitave planete i prenosi ga na sistem u kojem je previše slab da bi normalno bio vidljiv. Sledeći put kada voda u sudoperi napravi lep vrtlog udesno, nema potrebe zaključivati da Zemlja upravo pokazuje na kojoj se hemisferi nalazimo. Verovatnije je da je odvod malo pomeren, posuda nije savršeno simetrična ili je poslednji mlaz sa česme dao vodi početni impuls. Planeta se zaista okreće ispod našeg lavaboa – samo je kuhinjska fizika u tom trenutku mnogo glasnija.
S.B.
