Mars danas izgleda kao hladna, suva i gotovo nepomična planeta. Nema tektoniku ploča poput Zemlje, nema lance aktivnih vulkana koji se neprestano obnavljaju i na prvi pogled deluje kao svet čija se geološka priča davno završila. Nova analiza, međutim, pokazuje da je njegova unutrašnjost tokom prošlosti mogla biti mnogo organizovanija i aktivnija nego što se pretpostavljalo. SciTechDaily je 29. avgusta predstavio istraživanje prema kojem široke oblasti marsovske kore nose hemijske i geološke tragove velikih magmatskih sistema koji su mogli povezivati duboke rezervoare rastopljenog materijala sa ogromnim vulkanskim provincijama na površini.
Zemlja veliki deo svoje geologije gradi kretanjem tektonskih ploča. Kontinenti se pomeraju, okeanska kora tone, a magma pronalazi put kroz granice ploča. Mars nema takav sistem, pa je dugo bilo pitanje kako je uspeo da izgradi vulkane poput Olympus Monsa, najvećeg poznatog vulkana u Sunčevom sistemu. Jedan odgovor je da se kora nije pomerala preko izvora magme kao na Havajima, već je isto područje veoma dugo ostajalo iznad dubokog izvora toplote. Novo istraživanje sugeriše još složeniju sliku: magma se možda širila bočno kroz velike zone kore, stvarajući mrežu rezervoara i kanala koji nisu morali svaki put da izbace lavu direktno na površinu.
Takvi sistemi mogli bi da objasne zašto različiti delovi Marsa imaju hemijske tragove srodnih magmatskih procesa i zašto su pojedine oblasti ostale vulkanski aktivne veoma dugo. Na Zemlji se ispod aktivnih vulkana takođe ne nalazi jednostavna „komora“ nalik balonu iz školskog udžbenika, već mreža pukotina, rezervoara i kanala kroz koje se rastopljena stena pomera na različitim dubinama. Ako je Mars imao slične sisteme velikih razmera, onda odsustvo tektonike ploča nije značilo odsustvo složene unutrašnje dinamike. Planeta je mogla graditi i menjati koru putem procesa koji imaju sopstvenu logiku, drugačiju od zemaljske.
Razumevanje takve istorije važno je i zbog pitanja vode i mogućeg života. Magma zagreva podzemne stene i vodu, pa dugotrajni magmatski sistemi mogu stvarati hidrotermalna okruženja. Na Zemlji su upravo takva mesta bogata hemijskom energijom i mikroorganizmima. To ne znači da je ispod Marsa pronađen život, niti da je nova studija otkrila aktivno jezero magme danas. Ona samo pokazuje da su unutrašnji uslovi u prošlosti mogli biti dovoljno dinamični da stvaraju dugotrajne tople zone ispod površine. Crvena planeta zato možda nije bila jednostavno „mrtva Zemlja bez ploča“. Imala je sopstveni način da prenosi toplotu i magmu kroz koru – i taj skriveni sistem sada pokušavamo da rekonstruišemo gledajući tragove koje je ostavio milijardama godina kasnije.
S.B.
