Ideja velikog bazena uz sportski ili rekreativni kompleks deluje potpuno savremeno, ali na Istamskoj prevlaci u Grčkoj ljudi su pre gotovo dve hiljade godina mogli da uđu u građevinu koja bi i danas izgledala impresivno. Rimsko kupatilo u antičkoj Istmiji sagrađeno je približno oko 150. godine nove ere, na mestu starijeg grčkog kupališta. Njegov veliki bazen bio je dug oko 30 metara i dubok približno 1,4 metra, što ga dimenzijama približava ozbiljnom savremenom plivalištu. Greek Reporter je 29. avgusta podsetio na kompleks kao jedan od vizuelno najzanimljivijih sačuvanih primera antičke arhitekture kupanja u Grčkoj. Nalazio se nedaleko od svetilišta Posejdona i prostora povezanog sa Istamskim igrama, jednim od važnih atletskih događaja antičkog grčkog sveta.
Rimljani nisu izmislili javno kupanje, ali su ga pretvorili u izuzetno složenu društvenu instituciju. Velika kupatila sadržala su prostorije sa različitim temperaturama, mesta za odmor, vežbanje i razgovor, a tehnički sistemi za zagrevanje vode i poda bili su među najnaprednijim infrastrukturnim rešenjima svog vremena. Istmija je posebno zanimljiva zato što se rimska građevina nadovezuje na stariju grčku tradiciju. Arheolozi smatraju da je na približno istom mestu još u četvrtom veku pre nove ere postojao objekat povezan sa kupanjem ili sportistima. To znači da prostor nije slučajno izabran kada su Rimljani nekoliko vekova kasnije napravili monumentalniji kompleks.
Bazen sam po sebi zahtevao je ozbiljnu vodnu infrastrukturu. Trideset metara duga posuda dubine veće od jednog metra prima ogromnu količinu vode, koja je morala biti dopremljena, zadržana bez velikog curenja i povremeno zamenjena. Rimljani su razvili akvadukte, cisterne, olovne i keramičke cevi i sofisticirane sisteme odvoda, pa je voda postala važan element urbane arhitekture, a ne samo osnovna životna potreba. Veliki bazen istovremeno je bio demonstracija bogatstva. Društvo koje može da odvoji ogromne količine čiste vode za kupanje i rekreaciju šalje jasnu poruku o svojim tehničkim i ekonomskim mogućnostima.
Najzanimljivije je koliko se osnovna ideja javnog bazena malo promenila. Ljudi i danas dolaze na slično mesto zbog sporta, hlađenja, druženja i odmora. Promenili su se materijali, sistemi filtracije i higijenski standardi, ali društvena logika ostaje prepoznatljiva. Kada gledamo antičke ruševine, lako je fokusirati se na hramove i spomenike posvećene bogovima i vladarima. Kupatilo pokazuje običniju stranu grada – šta su ljudi radili kada nisu ratovali, trgovali ili obavljali verske rituale. Pre skoro dve hiljade godina neko je na Istmiji završio trening, razgovarao sa prijateljima i ušao u veliki bazen. Arhitektura je drugačija, ali sam trenutak verovatno bi nam bio iznenađujuće poznat.
S.B.
