Svemirski teleskop Hubble postao je sinonim za detaljne slike kosmosa, ali ima jednu praktičnu manu: njegov pogled je relativno uzak. Ako bi astronom želeo da fotografiše veoma veliki deo neba Hubbleovim nivoom detalja, morao bi da sastavlja ogroman mozaik od velikog broja pojedinačnih snimaka. NASA-in Nancy Grace Roman Space Telescope napravljen je upravo da reši taj problem. Njegovo ogledalo približno je iste klase kao Hubbleovo, ali je vidno polje glavnog instrumenta oko sto puta veće. Space.com je 29. avgusta pratio završne pripreme pred planirano lansiranje teleskopa raketom Falcon Heavy sa Floride, dok su naučni timovi predstavili misiju koja bi trebalo da promeni istraživanje tamne energije, egzoplaneta i velikih struktura svemira.
Roman neće jednostavno praviti „lepše“ fotografije. Njegova glavna snaga je statistika. Astronomija se često zasniva na veoma malom uzorku jer je teško detaljno posmatrati ogroman broj objekata. Široko vidno polje omogućava da se u istom programu snime milioni galaksija i zvezda pod približno jednakim uslovima. To je ključno za proučavanje tamne energije, misteriozne pojave povezane sa ubrzanim širenjem svemira. Umesto oslanjanja na mali broj udaljenih objekata, istraživači će moći preciznije da mapiraju raspored galaksija i prate način na koji se struktura kosmosa menjala tokom vremena. Roman je zato manje nalik teleskopu koji gleda jednu zanimljivu zvezdu, a više ogromnom kosmičkom geodetskom instrumentu.
Druga velika oblast biće potraga za planetama. Teleskop će koristiti gravitaciono mikrolensiranje, fenomen koji nastaje kada gravitacija bližeg objekta privremeno pojača svetlost udaljenije zvezde. Ako oko bliže zvezde kruži planeta, ona može ostaviti dodatnu malu promenu u tom signalu. Metoda je posebno zanimljiva jer može otkriti planete na udaljenostima od matične zvezde koje druge tehnike teže registruju, pa čak i svetove koji možda slobodno lutaju galaksijom bez svoje zvezde. Roman će imati i koronograf – tehnologiju koja blokira blještavu svetlost zvezde kako bi mnogo slabija svetlost okolnih planeta postala vidljivija. Instrument služi i kao tehnološki korak prema budućim misijama koje će pokušavati direktno da analiziraju svetlost planeta nalik Zemlji.
Najveća promena možda će biti količina podataka. Hubble je tokom decenija napravio neke od najvažnijih pojedinačnih slika u istoriji astronomije. Roman je dizajniran za eru u kojoj se nebo posmatra sistematski, široko i ponovljivo. Ako Hubble možemo zamisliti kao izuzetan teleobjektiv, Roman je nešto nalik panoramskoj kameri slične oštrine koja istovremeno snima ogromnu scenu. To znači da će se neočekivana otkrića verovatno pojavljivati u pozadini podataka namenjenih potpuno drugim istraživanjima. Kada se sto puta više neba vidi istim nivoom detalja, povećava se i šansa da se pronađe nešto što niko nije planirao da traži. U astronomiji upravo takva iznenađenja često postanu najvažniji rezultat čitave misije.
S.B.
