Postoji deo istorije svemira koji teleskopi još nikada nisu direktno videli. Nakon što je kosmos postao dovoljno hladan da se formiraju neutralni atomi vodonika, a pre nego što su zasijale prve zvezde, prošlo je približno 150 miliona godina koje astronomi nazivaju kosmičkim mračnim dobom. Svetlosti zvezda tada nije bilo, ali neutralni vodonik ostavio je veoma slab radio-signal poznat kao linija od 21 centimetra. Problem je što je signal danas toliko slab da ga sa Zemlje gotovo potpuno prekrivaju radio-stanice, sateliti, telekomunikacije i sama jonosfera naše planete. Projekat CosmoCube predlaže elegantno rešenje: mali satelit, približno veličine ručnog kofera, otišao bi u orbitu oko Meseca i koristio njegovu udaljenu stranu kao prirodni štit od radio-buke sa Zemlje. Priča o misiji ponovo je predstavljena 23. avgusta u svetskim naučnim pregledima.
Kada se CosmoCube nađe iza Meseca, nekoliko hiljada kilometara stene fizički će blokirati ogroman deo veštačkih radio-signala sa Zemlje. Tamo bi instrument mogao da „sluša“ frekvencije koje su na našoj planeti gotovo neupotrebljive za ovako osetljivu astronomiju. Naučnici ne očekuju da čuju jedan konkretan prasak ili glas iz prošlosti. Traži se veoma širok i slab potpis vodonika čija je talasna dužina tokom širenja svemira rastegnuta sa originalnih 21 centimetar na mnogo veće vrednosti. Oblik tog signala mogao bi pokazati kako se gas hladio, kada su počele da se formiraju prve strukture i kako je tamna materija uticala na raspored materije mnogo pre pojave prvih galaksija koje danas možemo fotografisati.
Mala veličina satelita predstavlja deo njegove privlačnosti. Velike svemirske opservatorije koštaju milijarde i zahtevaju decenije razvoja, dok CubeSat koncept omogućava mnogo jednostavnije i jeftinije misije. To ne znači da je CosmoCube jednostavan uređaj. Prijemnik mora da registruje neverovatno slab kosmički signal, a sama elektronika satelita ne sme da napravi radio-šum jači od onoga što pokušava da meri. Potrebna je precizna kalibracija, stabilna temperatura i razumevanje svih drugih astronomskih izvora radio-zračenja koji mogu prikriti traženi potpis. Tim predvođen Univerzitetom Kembridž razvija misiju uz britanske industrijske i akademske partnere i planira put ka lunarnoj orbiti pre kraja decenije.
Ako uspe, mali satelit mogao bi da otvori potpuno novi prozor u kosmologiji. Danas imamo veoma detaljnu sliku kosmičkog mikrotalasnog pozadinskog zračenja iz perioda oko 380.000 godina nakon Velikog praska i možemo da posmatramo galaksije koje su postojale nekoliko stotina miliona godina kasnije. Između te dve epohe nalazi se ogromna praznina u direktnim podacima. CosmoCube pokušava da je popuni koristeći najjednostavniji atom u prirodi i najveći prirodni radio-štit koji nam je nadohvat ruke. Mesec bi tako, osim mesta budućih baza i istraživanja, mogao postati i ogromna tiha soba iz koje ćemo prvi put slušati svemir kakav je bio pre nego što je u njemu postojala ijedna zvezda.
S.B.
