Kada je skelet muškarca pronađen u Engleskoj i datiran u period oko normanskog osvajanja 1066. godine, prirodno se otvorilo pitanje kojoj je strani pripadao u jednom od najdramatičnijih perioda britanske istorije. Čovek je dobio radni nadimak „Conquest Man“, ali njegova stvarna životna priča pokazala se mnogo složenijom od jednostavne podele na Anglosaksonce i Normane. Genetska i izotopska analiza otkrila je da je odrastao u Skandinaviji, verovatno na prostoru današnje Norveške ili okolnih oblasti, a tek kasnije stigao u Englesku. The Guardian je 30. avgusta u jutarnjem izdanju predstavio rezultate istraživanja i pitanje koje još nema konačan odgovor: da li je ovaj čovek došao sa Normanima, kao plaćenik ili pripadnik vojne pratnje, ili je u Englesku stigao nekim potpuno drugim putem.
Kosti mogu da čuvaju geografske informacije na dva potpuno različita načina. DNK pokazuje biološko poreklo i srodstvo sa populacijama, dok izotopi u zubima često govore o mestu na kojem je čovek proveo detinjstvo. Odnos određenih oblika stroncijuma i kiseonika zavisi od geologije, vode i hrane regiona, pa zub koji se formira u detinjstvu može ostati neka vrsta hemijskog pasoša. Kod „Conquest Mana“ oba tipa dokaza upućivala su prema Skandinaviji. To je posebno zanimljivo jer je Engleska u 11. veku već imala veoma dugu istoriju kontakata sa skandinavskim svetom. Vikinška naselja, trgovina, brakovi i političke veze značili su da prisustvo čoveka skandinavskog porekla samo po sebi nije dokaz da je bio deo konkretne vojske.
Normanska invazija dodatno komplikuje priču. Vilijam Osvajač stigao je iz Normandije, oblasti čije samo ime potiče od „severnjaka“, potomaka Vikinga koji su nekoliko generacija ranije dobili zemlju u Francuskoj. Vojske tog doba takođe nisu bile sastavljene isključivo od ljudi rođenih na teritoriji jednog vladara. Plaćenici, saveznici i avanturisti mogli su dolaziti iz veoma širokog prostora. Muškarac skandinavskog porekla mogao je zato biti na gotovo bilo kojoj strani političkih događaja. Skelet sam ne nosi uniformu niti dokument na kojem piše za koga se borio. Povrede, način sahrane, predmeti i istorijski kontekst mogu pomoći, ali ne moraju rešiti misteriju do kraja.
Upravo to čini slučaj zanimljivijim od jednostavne identifikacije „Vikinga“. Moderna genetika sve češće pokazuje da je srednjovekovna Evropa bila mnogo pokretljivija nego što zamišljamo. Ljudi su putovali zbog trgovine, rata, braka, zanata i verskih putovanja, a pojedinci su mogli provesti detinjstvo u jednoj zemlji i završiti život hiljadama kilometara dalje. Nacionalne granice koje danas crtamo na karti teško se mogu preslikati na njihov identitet. „Conquest Man“ je možda umro u trenutku koji će kasnije postati ključno poglavlje engleske istorije, ali njegove kosti podsećaju da pojedinačni život retko prati uredne kategorije iz udžbenika. Pre hiljadu godina Evropa je već bila mreža ljudi koji su prelazili more i menjali svet mnogo pre modernih pasoša.
S.B.
