Ugostiteljske usluge u Srbiji nastavile su da poskupljuju, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. U avgustu ove godine njihove cene bile su u proseku 5,2 odsto više nego u avgustu 2025. godine.
Najveći rast zabeležen je kod hrane, čije su cene u ugostiteljskim objektima povećane 10,6 odsto. Gotova jela poskupela su 8,9 odsto, variva 8,7 odsto, dok su topla i hladna predjela skuplja za 6,5 odsto.
Rast cena nije zaobišao ni piće. Alkoholna pića bila su skuplja 5,5 odsto, a bezalkoholna 6,1 odsto.
Za razliku od hrane i pića, cene prenoćišta bile su gotovo nepromenjene. U odnosu na avgust prošle godine, smeštaj je pojeftinio za svega 0,1 odsto.
Posebno se izdvaja Vojvodina, gde je rast cena ugostiteljskih usluga bio znatno iznad republičkog proseka. U ovoj regiji ukupne cene bile su 9,4 odsto više nego godinu dana ranije.
Hrana u vojvođanskim ugostiteljskim objektima poskupela je 11,7 odsto, alkoholna pića 7 odsto, a bezalkoholna čak 8,7 odsto. Za razliku od republičkog proseka, gde je cena prenoćišta blago pala, u Vojvodini su prenoćišta poskupela 2,3 odsto.
Podaci pokazuju da se najveći pritisak na cene u ugostiteljstvu trenutno vidi upravo kroz troškove hrane. Rast cena namirnica, zarada, energije, zakupa i drugih poslovnih troškova može se odraziti na cenovnike restorana i drugih ugostiteljskih objekata.
Za potrošače to znači da je odlazak u restoran, naručivanje gotovog obroka ili konzumiranje pića u ugostiteljskom objektu skuplje nego pre godinu dana. Posebno je izražen rast cena hrane, koji je u Srbiji dvostruko veći od ukupnog rasta ugostiteljskih usluga.
Razlika između Srbije i Vojvodine takođe je značajna. Dok je na nivou države ukupno poskupljenje iznosilo 5,2 odsto, u Vojvodini je bilo gotovo četiri procentna poena veće.
Za ugostitelje, s druge strane, rast cena predstavlja način da deo povećanih troškova poslovanja prebace na krajnje potrošače, ali istovremeno previsoke cene mogu uticati i na tražnju, posebno kod domaćih gostiju koji raspolažu ograničenim budžetom.
Najnoviji podaci RZS tako pokazuju da se pritisak na kućne budžete ne ogleda samo u cenama proizvoda u prodavnicama, već i u troškovima usluga koje građani koriste tokom svakodnevnog života, uključujući restorane, kafiće i smeštaj.
M. T.
