Prema podacima Republički zavod za statistiku, prosečna neto zarada u Srbija u januaru 2026. iznosila je 118.429 dinara, uz očekivani pad u odnosu na decembar, ali i nastavak realnog rasta na godišnjem nivou.
Prosečne zarade u Srbiji na početku 2026. godine zabeležile su blagu korekciju u odnosu na kraj prethodne godine, što je uobičajena pojava nakon decembarskih isplata uvećanih za bonuse i dodatke.
Prema zvaničnim podacima, prosečna neto plata u januaru iznosila je 118.429 dinara, dok je bruto zarada dostigla 163.385 dinara.
U poređenju sa januarom prošle godine, zarade su nastavile da rastu brže od inflacije – neto plata nominalno je viša za 10,2 odsto, odnosno 7,6 odsto realno, dok je bruto zarada porasla za 10,1 odsto nominalno i 7,5 odsto realno.
S druge strane, u odnosu na decembar 2025. zabeležen je pad – prosečna neto zarada niža je za 4,6 odsto nominalno, odnosno 4,9 odsto realno, dok je bruto plata smanjena za 3,8 odsto nominalno i 4,1 odsto realno.
Medijalna neto zarada iznosila je 92.671 dinar, što pokazuje da polovina zaposlenih prima manje od tog iznosa, ukazujući na i dalje izražene razlike u primanjima.
Najviše zarade i dalje su zabeležene u sektoru informisanja i komunikacija, gde plate višestruko premašuju republički prosek. Iznad proseka su i primanja u finansijskim i osiguravajućim delatnostima, kao i u energetskom sektoru.
Nasuprot tome, najniže zarade beleže se u ugostiteljstvu, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, kao i u pojedinim segmentima trgovine.
Razlika između najplaćenijih i najslabije plaćenih sektora u januaru iznosila je više od 173.000 dinara, pri čemu su plate u IT sektoru i više od tri puta veće nego u ugostiteljstvu.
Regionalne razlike takođe su izražene – Beograd prednjači po visini zarada, zahvaljujući većoj koncentraciji IT i finansijskih kompanija, dok su zarade u Vojvodini bliže proseku. Regioni Šumadije i Zapadne Srbije, kao i Južne i Istočne Srbije, i dalje zaostaju.
Ukupno posmatrano, rast zarada i dalje predvode produktivniji sektori i veći urbani centri, dok pritisak na tržištu rada ostaje prisutan, naročito u delatnostima sa nedostatkom kvalifikovane radne snage.
Iako je početak godine doneo blagi pad u odnosu na decembar, snažan međugodišnji rast ukazuje na stabilno tržište rada, dok će dalja kretanja zavisiti od inflacije i ukupnih ekonomskih uslova tokom 2026. godine.
