Seoski turizam u Srbiji beleži sve veće interesovanje, a turisti od Zlatibora i Tare do vojvođanskih salaša sve češće biraju kraće odmore u ruralnim sredinama. Cene smeštaja kreću se od nekoliko hiljada dinara po osobi do više desetina evra za iznajmljivanje celog objekta.
Prema podacima Ministarstva za turizam i omladinu, poseta seoskim turističkim domaćinstvima povećana je za 50 odsto u odnosu na ranije godine.
Potencijal za razvoj ovog vida turizma postoji širom Srbije, posebno u Šumadiji, zapadnoj Srbiji, Vojvodini, okolini Zlatibora, Homolju, Staroj planini i Pešterskoj visoravni. Ponuda se razlikuje od kraja do kraja – od salaša i vinskih ruta u Vojvodini do planinskih domaćinstava i tradicionalne hrane u brdsko-planinskim krajevima.
Država dodatno podržava razvoj ovog sektora. Za podsticanje razvoja i unapređenja ruralnog turizma i ugostiteljstva u 2026. godini opredeljeno je 150 miliona dinara, uz maksimalan iznos podsticaja od 2,9 miliona dinara po projektu za korisnike koji ispunjavaju uslove.
Zahtev mogu da podnesu privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici, uključujući vlasnike salaša, etno-kuća i seoskih domaćinstava, koji su na dan podnošenja zahteva evidentirani u sistemu e-Turista, kao i fizička lica sa seoskim turističkim domaćinstvom evidentirana u tom sistemu.
U septembru 2026. predstavljena je i nacionalna digitalna platforma „Sela Srbije“, čiji je cilj promocija seoskog turizma i povezivanje domaćina, lokalnih proizvođača i turista.
Za razvoj sektora važna je i nova Strategija razvoja turizma Srbije za period 2026–2030. godine, koja među ciljevima ističe održiv, inovativan i konkurentan turizam, kao i povezivanje prirodnih, kulturnih i drugih turističkih vrednosti.
Sve više seoskih imanja na tržištu
Rast interesovanja za seoski turizam prati i ponuda nekretnina, pa je sve više oglasa za prodaju apartmana, seoskih domaćinstava i etno-kompleksa. Prema podacima portala 4zida, raspon cena je veoma širok. Etno-kuće mogu se naći i za oko 180.000 evra, dok cena većih ugostiteljskih kompleksa dostiže i milionske iznose.
U okolini Šapca, prema oglasima objavljenim na portalu 4zida, jedan etno-kompleks nudi se za oko 700.000 evra. U ponudi je i salaš uz auto-put Beograd–Zagreb, sa šest montažnih kućica od po 25 kvadratnih metara i dve komforne zidane kuće, pogodne za stanovanje ili izdavanje.
Na Zlatiboru se prodaje krčma sa šest smeštajnih jedinica za 950.000 evra, dok se u Turiji nudi etno-kompleks sa dva restorana, apartmanima i bazenom za 750.000 evra. U okolini Aleksandrovca na prodaju je etno-kompleks sa sopstvenim jezerom za 180.000 evra.
U Srbiji je, prema dostupnim podacima, registrovano oko 1.600 seoskih turističkih domaćinstava.
Vojvođanska domaćinstva od 120.000 evra
Kada je reč o Vojvodini, orijentacione cene se kreću od oko 20.000 evra za kuće koje zahtevaju rušenje ili temeljan remont. Solidno seosko domaćinstvo spremno za prihvat gostiju može da košta od 120.000 do 250.000 evra, dok etno-kompleksi sa bazenom uglavnom koštaju više od 300.000 evra.
Najveća potražnja za etno-kompleksima beleži se na Fruškoj gori, u selima oko Zrenjanina, Kikinde, Alibunara, Bele Crkve i Plandišta, kao i za salašima u okolini Sombora, Subotice i Bačke Topole. Interesovanje postoji i za objekte u Mačvi, južnoj, istočnoj i jugoistočnoj Srbiji.
Koji krajevi privlače najviše gostiju
Među traženijim područjima za seoski turizam su ona koja kombinuju prirodu, dobru saobraćajnu povezanost i autentičnu ponudu. U zapadnoj Srbiji izdvajaju se Zlatibor, Tara, Zlatar, okolna sela i područje uz Drinu. U Vojvodini su posebno interesantni salaši u okolini Novog Sada, Subotice, Palića i Sombora.
U Šumadiji se traže etno-sela i domaćinstva u okolini Kragujevca, Aranđelovca i Topole, dok u istočnoj Srbiji interesovanje privlače Rtanj, Homolje i okolna sela. Golija i područje Ivanjice nude planinska domaćinstva, prirodu i tradicionalnu hranu.
Vlasnici objekata koji se bave seoskim turizmom kao jedan od najvećih problema navode nedostatak radne snage. Teško je pronaći ljude koji bi u manjim seoskim sredinama radili na pripremi hrane, čišćenju i dočeku gostiju. Problem predstavlja i sezonski karakter poslovanja, jer potražnja nije ista tokom cele godine.
Ko kupuje etno-komplekse
Među kupcima etno-kompleksa ima ljudi iz dijaspore, posebno iz Austrije, Nemačke i Švajcarske, a u poslednje vreme i iz Kanade i Australije. Interesovanje pokazuju i gradski parovi između 35 i 50 godina koji traže drugu kuću koja bi deo troškova mogla da pokrije izdavanjem.
Na tržištu su i mali investitori koji, prema navodima iz analize, traže alternativu gradskim stanovima za kratkoročno izdavanje, zatim ugostitelji koji proširuju poslovanje ili sele deo ponude iz grada u prirodu, kao i strani kupci, među kojima su Rusi, Ukrajinci i Slovenci.
Kupcima su, međutim, često važniji lokacija i infrastruktura nego sama kuća. Dobar prilaz, asfaltni put, struja, voda, internet, uredan vlasnički status, pogled i blizina reke, jezera ili potoka mogu značajno uticati na vrednost nekretnine.
Za objekte namenjene turističkom izdavanju važna je i udaljenost od većih gradova. Prema procenama sagovornika, lokacije udaljene oko 45 do 60 minuta vožnje od Beograda ili Novog Sada mogu biti pogodne za goste koji traže vikend ili kraći odmor.
Koliko košta boravak
Cene boravka u etno-kompleksima zavise od lokacije, sezone i nivoa opremljenosti. U pojedinim seoskim domaćinstvima u zapadnoj Srbiji polupansion se kreće oko 2.500 do 4.500 dinara po osobi, dok se na vojvođanskim salašima cene kreću približno od 4.000 do 7.000 dinara po osobi sa polupansionom.
Na pojedinim destinacijama mogu se pronaći i jednostavniji smeštaji za 20 do 35 evra po noćenju, dok se cela kuća ili luksuznija brvnara može izdavati za 50 do 100 evra, pa i više po noći.
E.M.
