Odluka bugarskih vlasti da advokatu Toniju Menkinoskom zabrane ulazak u Bugarsku na deset godina izazvala je snažne političke i pravne reakcije u regionu. U Skoplju se ovaj potez tumači kao politički pritisak i još jedan signal dugogodišnjih sporova oko prava Makedonaca u Bugarskoj.
Slučaj „Menkinoski“ kao povod
Odlukom da advokatu Toniju Menkinoskom zabrani ulazak u Bugarsku na deset godina, Sofija je otvorila novu diplomatsku i pravnu tenziju sa Skopljem. Mnogi ovaj slučaj ne vide samo kao administrativnu meru prema jednom advokatu, već kao deo šire političke poruke u vezi sa pitanjem makedonskog identiteta i prava Makedonaca u Bugarskoj.
Za deo javnosti u Severnoj Makedoniji, slučaj je prerastao okvire pravnog spora između pojedinca i države i postao simbol šire borbe za priznanje, dostojanstvo i zaštitu ljudskih prava Makedonaca u Evropi.
Advokat „pretnja nacionalnoj bezbednosti“
Odluka je, prema navodima advokata, uručena 6. marta 2026. na graničnom prelazu Zlatarevo. Bugarske vlasti navode da on predstavlja „pretnju nacionalnoj bezbednosti“, ali Menkinoski tvrdi da rešenje nije sadržalo konkretno obrazloženje niti je prethodio bilo kakav pravni postupak.
Menkinoski godinama zastupa Makedonce u Bugarskoj pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, posebno u predmetima koji se odnose na makedonske organizacije poput OMO Ilinden.
„Proglašavanje advokata pretnjom po nacionalnu bezbednost zato što brani ljudska prava predstavlja opasan presedan“, izjavio je Menkinoski, dodajući da zabrana dolazi u trenutku kada Savet Evrope ponovo razmatra pitanje sprovođenja presuda u korist makedonskih organizacija u Bugarskoj, piše Nova Makedonija.
Kritike politike Sofije
Slučaj je ponovo otvorio dugogodišnje sporove oko odnosa Bugarske prema makedonskom identitetu i jeziku. Sofija već decenijama ne priznaje postojanje makedonske manjine, uprkos više presuda Evropskog suda za ljudska prava u korist makedonskih udruženja.
Kritičari tvrde da se takva politika često prati administrativnim zabranama, odbijanjem registracije organizacija i pritiscima na aktiviste i pravne zastupnike.
Pojedini eksperti smatraju da su ovakve mere deo šire političke strategije koja godinama izaziva napetosti između dve zemlje.
Do kada tišina Brisela
U makedonskoj javnosti sve su glasnije kritike da evropske institucije nedovoljno reaguju na ovakve slučajeve. Posebno se ukazuje na činjenicu da je Bugarska članica Evropske unije i NATO-a, iako se suočava sa presudama zbog kršenja ljudskih prava.
Menkinoski je ocenio da je zabranu dobio „ne kao advokat, već kao Makedonac“, dodajući da slučaj predstavlja „veliku sramotu ne samo za Bugarsku već i za EU i NATO“.
Reakcije u Severnoj Makedoniji
Slučaj je izazvao snažne reakcije među pravnicima, akademskom zajednicom i organizacijama civilnog društva u Severnoj Makedoniji. Mnogi smatraju da je reč o napadu na pravo na pravnu zaštitu i na pokušaje da Makedonci u Bugarskoj svoja prava ostvare kroz evropske institucije.
Postavlja se i pitanje kakvu poruku šalje činjenica da advokat koji koristi pravne mehanizme evropskih institucija može biti proglašen pretnjom po nacionalnu bezbednost.
Pritisak na advokaturu i ljudska prava
Menkinoski je najavio da će iskoristiti sve pravne mehanizme kako bi osporio zabranu. O slučaju će, kako je naveo, obavestiti institucije u Severnoj Makedoniji, ali i međunarodne organizacije.
Među njima su Evropski parlament, Evropska komisija, OEBS i Ujedinjene nacije, kao i organizacije za zaštitu ljudskih prava poput Amnesty International i Human Rights Watch.
Reakcija premijera Mickoskog
Na odluku bugarskih vlasti reagovao je i premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski, koji je ocenio da je reč o ozbiljnom demokratskom problemu.
„To je još jedna sramota za demokratiju kod našeg istočnog suseda. Bilo bi me sramota da sedim za istim stolom i delim iste vrednosti sa političarima koji donose ovakve odluke“, izjavio je Mickoski, dodajući da bi države članice Evropske unije trebalo da reaguju ukoliko se navodi pokažu tačnim.
M. T.
Foto: FB Toni Menkinoski
