Godina posta je završena, Beogradska arena ponovo miriše na zlato, ali put do finala popločan je odlukama koje vređaju inteligenciju svakog ljubitelja vaterpola.
Srbija je u finalu Evropskog prvenstva! Rezultat od 17:13 protiv Italije sugeriše dominaciju, ali on ne oslikava u potpunosti dramu i apsurd kojem smo prisustvovali. Dok su „Delfini“ bazenom crtali put ka trećem beogradskom zlatu, arbitri Boris Margeta i David Gomes potrudili su se da postanu centralne figure, isključivši kapitena Nikolu Jakšića u smiraj druge četvrtine. Odluka koja bi u svakom drugom sportu bila kontrafaul, ovde je okarakterisana kao isključenje s pravom zamene, čime je Srbija, ukoliko žalba ne prođe, direktno oslabljena za finalni okršaj sa Mađarima.
Međutim, umesto pada, videli smo gnev šampiona. Taj sramni sudijski kriterijum, koji kao da se trudi da otera i poslednjeg neutralnog posmatrača od ovog sporta, samo je upalio „turbo mod“ kod Dušana Mandića. Srbija je prestala da igra vaterpolo i počela da sprovodi silu. Mandić, Rašović i Ćuk pogađali su sa distance hirurškom preciznošću, dok su Nemanja Vico i Đorđe Lazić na dva metra „maltretirali“ italijansku odbranu. Milan Glušac je među stativama potvrdio da je rođen novi kralj beogradskih bazena, dokazavši da Srbija ima i glavu i srce da prebrodi svaku delegiranu nepravdu. Nedelja je dan za naplatu dugova protiv Mađara.
