Dugogodišnje čekanje i tiha patnja navijača Partizana pretočeni su u zvaničnu klupsku realnost. Saša Ilić je seo na užarenu klupu u Humskoj 1, potpisavši ugovor na dve godine, čime je i formalno započela nova era unutar sportskog sektora crno-belih. Sala za medije na stadionu Partizana bila je tesna da primi sve hroničare zbivanja u taboru vicešampiona Srbije, a opšti utisak je da ovoliko interesovanje javnosti nije zabeleženo još od vremena kada je ekipu preuzeo Lotar Mateus. Ilić na funkciju stupa sa ozbiljnim prtljagom od sedam godina trenerskog staža, tokom kojih je radio u pet različitih država, boreći se kako za šampionske titule, tako i za opstanak, što mu, prema sopstvenom priznanju, daje neophodnu taktičku i psihološku zrelost za pritisak koji nosi rad u matičnom klubu. Za razliku od svojih bivših saigrača poput Miloševića, Duljaja i Petrića, Ilić je svesno odlagao povratak dok nije osetio da je u potpunosti spreman za specifične zahteve koje Humska nameće.
Sa stručnog i taktičkog aspekta, pred novim šefom je izuzetno kompleksan zadatak. Klub prolazi kroz najsušniji period u istoriji, sa sedam godina bez osvojenog trofeja, a aktuelni igrački kadar pati od hroničnih nedostataka kvaliteta i prevelikih oscilacija, karakterističnih za mladu ekipu. Ilić je odmah postavio jasne demarkacione linije, istakavši da je njegova nadležnost isključivo teren, te da se prosek u Partizanu ne toleriše. Rekorder sa 18 osvojenih trofeja svestan je da su evropske kvalifikacije prioritet koji dolazi u najkraćem roku, zbog čega je najavljena hitna rekonstrukcija tima u hodu. Strategija je jasna: traže se igrači ekstra kvaliteta koji mogu da naprave trenutnu razliku, pre svega u fazi organizacije napada. U pogledu metodologije rada, Ilić je apostrofirao uticaj Miše Radakovića i Ljubiše Tumbakovića, dok će mu u stručnom štabu asistirati analitičari i kondicioni treneri koji poseduju autonomiju i jasan stav, dok Nemanja Jovšić zadržava poziciju trenera golmana.
M.M.
