Simić je, govoreći o Izveštaju Evropske komisije za 2026. godinu, zatražio i zaštitu zdravstvenih, obrazovnih i drugih javnih usluga, reintegraciju srpskih sudija i tužilaca i adekvatnu zastupljenost Srba u policiji, zaštitu imovinskih prava i pravnu sigurnost svih građana, poštovanje srpskog jezika, vere, kulture i nacionalnih simbola, kao i uklanjanje prepreka ekonomskom razvoju srpskih sredina.
„Danas pred nama nije samo jedan izveštaj Evropske komisije, pred nama je dokument koji jasno pokazuje sa kakvim se problemima suočava srpska zajednica i koliko je još posla pred institucijama kada je reč o poštovanju osnovnih prava, vladavine prava i funkcionisanja institucija, pre svega organa lokalne samouprave. Ono na šta smo kao predstavnici srpskog naroda ukazivali godinama, predstavnicima institucija, sada je deo zvaničnog dokumenta Evropske komisije“, rekao je Simić u videu objavljenom na Instagramu.
Govoreći o položaju opština sa srpskom većinom, Simić je naglasio da Evropska komisija u izveštaju jasno navodi da su odnosi između centralnih institucija i opština sa srpskom većinom i dalje „zategnuti“.
„Još je važnije što komisija ukazuje da policija i ministarstvo administracije lokalne samouprave, u pojedinim slučajevima, ograničavaju vršenje opštinskih nadležnosti, pa čak i aktivnosti koje su donesene i odluke koje su donete u zakonom propisanom postupku. To nije pitanje političkog neslaganja centralnih i lokalnih vlasti, već je pitanje poštovanja zakona i lokalne samouprave“, naveo je on.
Simić je podsetio da su Srbi učestvovali na izborima, da su izabrali svoje predstavnike, da su srpski gradonačelnici preuzeli odgovornost za upravljanje svojim opštinama te da se zato postavlja jednostavno pitanje: kakvog smisla imaju izbori ako izabranim predstavnicima nije omogućeno da vrše nadležnosti za koje su dobili poverenje građana na izborima.
„Ne može se, sa jedne strane, pozdravljati povratak Srba u institucije, a sa druge strane otežavati rad tih istih institucija. Naš zahtev je jednostavan, kao što je i navedeno u ovom izveštaju: poštovanje nadležnosti opština, poštovanje odluka njihovih legitimno izabranih organa, i omogućavanje lokalnim samoupravama da rade u interesu svih svojih građana“, istakao je Simić.
Kada je reč o formiranju Zajednice srpskih opština, Simić je naglasio da je to obaveza preuzeta još 2013. godine i da i Evropska komisija potvrđuje da nema napretka u tom procesu.
„Koliko još godina treba da prođe da ono što je obaveza bude ispunjeno? Koliko još izveštaja Evropske komisije treba da konstatuje isti problem? Zajednica srpskih opština nije izmišljen politički zahtev, ona proizilazi iz postignutih sporazuma i obaveza koje moraju da se poštuju. Mi ne tražimo ništa više od onoga što je dogovoreno, ali, naravno, nećemo prihvatiti ni manje od onoga što je tim dogovorima definisano kao pravo našeg naroda“, poručio je Simić u skupštini u Prištini.
Dodao je da se deo Izveštaja Evropske komisije odnosi i na zatvaranje institucija podržanih od strane Republike Srbije i pristup javnim uslugama.
„Zatvaranje tih institucija znači zatvaranje radnih mesta, znači da su građani uskraćeni za određene usluge koje nemaju na koji način da ostvare u svojim opštinama“, naveo je Simić.
On je istakao da se u Izveštaju ukazuje i na ozbiljne nedostatke u zastupljenosti Srba u institucijama, pre svega u policiji i pravosuđu i dodao da posebno zabrinjava što je, nakon povlačenja ostavki srpskih sudija i tužilaca, njihova reintegracija onemogućena odlukama institucija.
Podvukao je da Evropska komisija ocenjuje da te odluke nisu u skladu sa ciljevima i obavezama sporazuma iz pravosuđa iz 2015. godine.
„Istovremeno, nedovoljna zastupljenost Srba u policijskom komandnom kadru je apsolutno razočaravajuća. U ovom trenutku, u opštinama na severu, nijedan komandir nije iz naše zajednice, a broj policajaca je manji od 30 odsto. Dakle, potrebno je poštovati zakonske obaveze zakona o policiji i zastupljenosti, nevećinskih, pa i srpske zajednice, kada su u pitanju ove institucije, jer ne može se govoriti o multietničkom društvu, a istovremeno zanemarivati njegov multietnički karakter u institucijama“, rekao je Simić.
Prema njegovim rečima u Izveštaju su pokrenuta pitanja koja se tiču pravne sigurnosti i imovine.
Simić je istakao da je rušenje objekata na severu bez odluke opština i sudova apsolutno zabranjeno.
„Nas posebno zabrinjava što je prilikom tih rušenja asistenciju pružala kosovska policija. Mi ne tražimo da bilo ko bude iznad zakona, naprotiv, tražimo da zakon bude isti za sve. Ako postoji spor oko imovine, on mora biti rešen u propisanom postupku, uz mogućnost sudske zaštite. Niko ne sme da izgubi dom, imovinu, bez zakonite procedure i delotvorne pravne zaštite“, naveo je Simić.
Kada je u pitanju poštovanje prava na jezik, kulturni i verski identitet, Simić je kazao da je Evropska komisija ukazala na nedostatke primene zakona o upotrebi jezika, probleme srpskih medija u pristupu informacijama i ograničenje upotrebe srpskih zastava i simbola zajednice.
Takođe, kako je dodao u Izveštaju su zabeleženi problemi u zaštiti prava i baštine Srpske pravoslavne crkve.
„Želim da poručim sa ovog mesta, pre svega našim građanima: naš jezik, naša vera, naša kultura i naši simboli nisu pretnja nikome. Oni su deo identiteta našeg naroda i deo kulturnog nasleđa ovog prostora. Poštovanje različitosti ne dokazuje se deklaracijama, već konkretnim postupcima, i u ovom slučaju poštovanjem zakona“, istakao je predsednik Poslaničke grupe Srpske liste.
On se u govoru dotakao i ekonomske dimenzie svih problema o kojima je govorio.
„Evropska komisija na strani 102 ukazuje na ograničenje uvoza robe, zajedno sa nesrazmernim kontrolama privrednih subjekata u vlasništvu Srba koji negativno utiču na ekonomske aktivnosti u sredinama srpskom većinom, remete lance snabdevanja i otežavaju pristup određenoj robi. To direktno utiče na kvalitet života građana, malih privrednika, trgovaca, prodavaca, ali i kompletnih porodica“, ukazao je Simić.
Podvukao je da ekonomski razvoj ne sme biti „talac političkih sporova“ i da su srpskim oštinama potrebna radna mesta, investicije, funkcionalne javne usluge i izvesnost da će građani moći normalno da žive od svog rada.
Simić je naglasio da je Srpska lista spremna da razgovara, da predlaže rešenja i da preuzme deo odgovornosti, ali da učešće u institucijama mora da ima smisao – dijalog mora da vodi rezultatima, sporazumi moraju da se sprovode, zakoni da važe jednako za sve.
„Mi ne tražimo privilegije, tražimo ravnopravnost. Ne tražimo raspravu, tražimo poštovanje zakona i postignutih sporazuma. Ne tražimo da institucije rade ‘za jedan narod protiv drugog’, tražimo da rade za sve građane pođednako, bez diskriminacije. Evropska komisija je ukazala na probleme,sada je odgovornost na institucijama da pokažu da su spremne da te probleme rešavaju, jer oni neće nestati, i domaći zadatak za ove institucije moraju one da urade“, poručio je Simić.
