Finale Kupa afričkih nacija između Senegala i Maroka pretvorilo se u nezapamćen skandal koji će decenijama biti mrlja na obrazu kontinentalnog fudbala, nakon niza neshvatljivih odluka sudije Ndale iz DR Konga.
Ono što je trebalo da bude praznik fudbala pred 70.000 gledalaca, pretvorilo se u režiranu dramu u kojoj je Senegal morao da se bori protiv neprijateljski nastrojenih tribina, ali i zvaničnih lica. Na stadionu gde je Senegalcima bilo dozvoljeno da kupe tek 2.000 ulaznica, kršeći sva pravila o ravnomernoj raspodeli u finalima, kulminacija nepravde dogodila se u nadoknadi vremena. Sudija Ndala je najpre u trećem minutu nadoknade poništio regularan gol Senegala, da bi samo tri minuta kasnije dosudio šokantan kazneni udarac za Maroko nakon duela Dijufa i Braima Dijasa. Bio je to trenutak kada je dostojanstvo sporta palo na ispitu – selektor Pape Tijao je opravdano povukao ekipu sa terena, odbijajući da učestvuje u farsi.
Ipak, kapiten u punom smislu te reči, Sadio Mane, pokazao je veličinu. Otišao je u svlačionicu, smirio saigrače i vratio ih na megdan, ne dozvolivši da se finale završi sramotom. Kazna za Marokance stigla je sa 11 metara, ali ne od sudije, već od sudbine. Braim Dijas je pokušao da „panenkom“ ponizi Eduara Mendija, ali je golman Senegala ostao miran, uhvatio živu loptu i ostavio zvezdu Real Madrida u suzama, a 68.000 Marokanaca u jezivoj tišini. Pravda je definitivno progovorila u četvrtom minutu produžetka. Rezervista Šerif Endijaje je inteligentnim postavljanjem tela zagradio El Jamika, omogućivši Papeu Geju da hirurški preciznim udarcem sa 18 metara donese prednost Senegalu i započne osvetu za sve nepravde doživljene tokom turnira.
