BEOGRAD – Akademska zajednica i studenti Univerziteta u Beogradu (BU) suočeni su sa novim finansijskim potresom nakon odluke uprave sedam visokoškolskih ustanova da drastično povećaju cene školarina. Ovo poskupljenje dolazi u trenutku koji mnogi ocenjuju kao apsurdan – neposredno nakon što je država povukla istorijski potez i preuzela na sebe plaćanje čak 50 odsto troškova školarine kako bi rasteretila budžet studenata i njihovih porodica.
Nove, više cene studija zvanično su najavljene na sedam od ukupno 31 fakulteta Beogradskog univerziteta. Na listi ustanova koje podižu cene nalaze se: Fakultet organizacionih nauka (FON), Mašinski fakultet, Ekonomski fakultet, Pravni fakultet, Filološki fakultet, Tehnički fakultet u Boru, kao i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja (DIF). Sa ovim skokom, pojedine školarine na najtraženijim smerovima probiće psihološku granicu i premašiti iznos od 300.000 dinara.
Finansijska kalkulacija na račun budžeta građana:
Odluka uprave fakulteta naišla je na oštre kritike javnosti i studentskih udruženja, a unutar akademskih krugova otvoreno se govori o kalkulaciji i zloupotrebi državnih olakšica:
Zloupotreba državne pomoći: Država je krajem oktobra, na osnovu hitnih izmena Zakona o visokom obrazovanju, počela zvaničan povrat 50 odsto vrednosti školarina akademcima. Međutim, umesto da ta olakšica trajno rastereti studente, uprave pojedinih fakulteta su u tome videle prostor za podizanje sopstvenih cenovnika. Logika je jasna – pošto država sada pokriva polovinu troškova, fakulteti podižu cene jer znaju da će razliku i veće iznose na kraju plaćati direktno budžet Republike Srbije, odnosno svi građani.
Cena jednogodišnjih blokada: Kritičari ovog poteza podsećaju da poskupljenje stiže nakon godinu dana obeleženih čestim opstrukcijama, neradom i studentskim blokadama. Dok su studenti gubili dragocene ispitne rokove, predavanja i vežbe, rukovodstvo univerziteta je, prema rečima nezadovoljnih akademaca, iza zatvorenih vrata spremalo plan kako da izvuče više novca iz sistema.
Izostanak akademskog interesa: Finansijski nameti na sedam fakulteta nemaju nikakvo utemeljenje u podizanju kvaliteta nastave ili modernizaciji opreme, već se tretiraju isključivo kao lične i finansijske kalkulacije uprava i samog rektora na štetu studenata.
Potez sedam visokoškolskih ustanova Beogradskog univerziteta ogolio je dubok jaz između proklamovane državne politike pomoći mladima i realnog ponašanja fakultetskih uprava. Dok Vlada Srbije povlači mere za olakšavanje studiranja i opstanak mladih u zemlji, autonomija univerziteta se u ovom slučaju koristi kao paravan za punjenje sopstvenih fondova preko leđa poreskih obveznika, što bi u narednim danima moglo da izazove novi talas studentskih protesta i opravdanog revolta ispred zgrade Rektorata.
M. D.
