TUZLA – U Tuzli je ponovo grubo oskrnavljen hram Svetog velikomučenika Georgija, koji se nalazi na tamošnjem srpskom pravoslavnom groblju i ima status zaštićenog nacionalnog spomenika Bosne i Hercegovine. Kako piše banjalučki list Glas Srpske, u ovom najnovijem vandalskom činu nepoznati počinioci su upotrebom sile potpuno razvalili ulazna vrata svetinje, uleteli unutra i besprizorno razbacali i uništili crkvene predmete u unutrašnjosti hrama.
Ovakvi kontinuirani napadi iznova duboko vređaju verska i nacionalna osećanja kako pravoslavnog sveštenstva, tako i preostalih pravoslavnih vernika u Tuzli, koji se godinama suočavaju sa neskrivenim pritiscima i ugrožavanjem sopstvene kulturne i religijske baštine.
Kontinuitet rušenja i slika lažne multikulturalnosti:
Lokalni hroničari i predstavnici srpskih udruženja upozoravaju da ovaj incident, nažalost, nikako nije izolovan slučaj niti običan materijalni delikt, već deo opasnog i dugotrajnog trenda brisanja tragova srpskog postojanja na ovom prostoru:
Slučaj iz Sabornog hrama: Javnost još uvek pamti prošlogodišnji težak incident u Sabornom hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Tuzli, kada su nepoznati vandali oskrnavili mošti svetiteljke Blažene Matrone Moskovske, što je izazvalo žestoke osude vernika širom regiona.
Sistematski vandalizam od 1992. godine: Predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH, Đorđe Radanović, podsetio je da pljačkanje pravoslavnih crkava i divljačko rušenje srpskih grobova širom Tuzle traje u kontinuitetu već više od tri decenije, tačnije od izbijanja ratnih sukoba 1992. godine.
Mit o multietničkom gradu: Radanović je sa dozom gorčine prokomentarisao i aktuelni politički narativ koji lokalne vlasti uporno plasiraju u javnost: „I evo, to se opet sada dešava u Tuzli, u gradu koji su zvaničnici i sarajevska politika deklarativno proglasili za nekakav uzor i primer multikulturnog grada“, istakao je on.
Najnovije skrnavljenje hrama Svetog velikomučenika Georgija predstavlja ozbiljan ispit za policijske i pravosudne organe u Tuzlanskom kantonu. Dok se lokalna administracija u javnosti i pred međunarodnim diplomatama uporno hvali visokim stepenom tolerancije i suživota, stvarnost na terenu je demantuje – srpska groblja i crkve pod zaštitom države ostaju bez adekvatnog video-nadzora i fizičke zaštite, čime se šalje prećutna poruka preostalom srpskom stanovništvu da njihove najveće svetinje i sećanje na pretke u Federaciji BiH nikada neće biti potpuno bezbedni.
M. D.
