Slavica Đukić Dejanović o reformi školstva, ciljevima i planovima u daljem radu

Kako ocenjujete proteklu godinu u oblasti obrazovanja? Koje su bile ključne inicijative i šta je sve postignuto?

– Protekla godina bila je izuzetno teška za sve nas u obrazovanju, pre svega zbog tragedije koja se dogodila u maju, a koja nas je duboko potresla. Mnogo toga se promenilo, počev od načina na koji je počela ova školska godina. Više smo se posvetili razgovoru o vrlinama i vrednostima sa učenicima, kao i tematskoj nastavi.

– Radili smo i na izmenama zakonske regulative na nivou osnovnog i srednjeg obrazovanja kako bi procedure vezane za vaspitni učinak škole i postupanja u slučajevima nasilja bili jasniji. Ministarstvo prosvete pripremilo je i izmene podzakonskih akata, koji proizilaze iz izmenjenih Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, a koji regulišu oblast zaštite od nasilja.

– Takođe, pripremljen je priručnik „Postupanje ustanova obrazovanja i vaspitanja u kriznim situacijama“ koji je izrađen kao podrška u sistemu obrazovanja i vaspitanja za efikasnije suočavanje sa kriznim događajima. Izmenjen je i Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje, zanemarivanje, u delu koji se odnosi na procedure postupanja u kriznim situacijama.

– Promenjeni su i Zakon o udžbenicima, Zakon o visokom obrazovanju i drugi propisi koji su važni za unapređenje kvaliteta obrazovanja.

Kako Ministarstvo prosvete planira da unapredi digitalizaciju u školama kako bi se olakšalo učenje i nastava?

– Ministarstvo prosvete u svojoj Strategiji razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2030. godine jasno prepoznaje potencijal digitalnog obrazovanja u sferi unapređenja kvaliteta nastave i postignuća učenika. Razvoj digitalnih kompetencija učenika i nastavnika, i nabavka savremenih uređaja za digitalne učionice je već naša realnost. Kada je reč o osnovnom obrazovanju Digitalni svet je uveden kao obavezni predmet za prvi ciklus obrazovanja školske 2020/2021. godine. Informatika i računarstvo je obavezni predmet za drugi ciklus osnovnog obrazovanja od 2017/18. godine.

– Kontinuirano kroz različite projekte i u saradnji sa partnerima radimo na tome da u što većem obimu digitalizujemo i unapredimo sistem, ali i da poboljšamo proces i uslove učenja u našim školama.

Koji su planovi za narednu godinu?

– Rad Ministarstva definiše Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine i prateći Akcioni plan. Među prioritetima je da obrazovanje učinimo još dostupnijim i da povećamo podršku osetljivim grupama, kao i da darovite i talentovane učenike i studente dodatno stimulišemo. Nastavićemo da unapređujemo uslove za rad i učenje kroz infrastrukturne projekte za renoviranje i izgradnju vrtića, škola, fakulteta, domova, ali i modernizacijom rada i programa.

Kako Ministarstvo podržava nastavnike i profesore u naporima da poboljšaju kvalitet nastave? Da li planirate sprovesti dodatne programe obuke?

– Obuke za nastavnike postoje u najrazličitijim oblastima i njihov cilj je unapređivanje kompetencija zaposlenih u prosveti. Na sajtu Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja nalazi se katalog programa stručnog usavršavanja. Katalog sadrži obuke, stručni skupove i programe od javnog interesa. Neke od tema na koje se obuke odnose su digitalne veštine, ekologija, podrška razvoju ličnosti učenika, čitalačka pismenost, Holokaust…

– Ministarstvo i zavodi će nastaviti da budu podrška unapređivanju obrazovanja i nastavne paradigme, kreiranje nove savremene koncepcije škole.

Zadesila nas je ta nesreća koja se dogodila u „OŠ“ Vladislav Ribnikar. Da li su neke nove mere sprovedene, kakvi su rezultati, i da li će se uvoditi neke novine od narednog polugođa?

– Ovu školsku godinu, upravo zbog tragedije u Ribnikaru, započeli smo drugačije, uvođenjem slobodnih nastavnih aktivnosti i tematske nastave, kako bi kroz razgovor i radionice sa učenicima podstakli empatiju, međusobno poštovanje, saradnju, solidarnost, uz uvažavanje različitosti.

– Prvo polugodište ove školske godine organizovano je u skladu sa Smernicama za organizaciju i realizaciju obrazovno-vaspitnog rada, kojima su bliže uređeni načini, planiranje, organizovanje i ostvarivanje sa naglaskom na unapređivanje vaspitnog segmenta rada sa učenicima.

Da li će deca koja se nasilno ponašaju biti strožije kažnjavana i šta podrazumevaju mere za takva „problematična“ ponašanja?

– Set zakonskih izmena predviđa jačanje vaspitne funkcije škola, kao i realizaciju ranije utvrđenih mera za bolju prevenciju i efikasnije reagovanje i postupanje u slučajevima nasilja u školama. Osim toga, to će doprineti i povećanju odgovornosti svih aktera u školskom životu, ali i proširiti mogućnosti kada je vaspitni rad u pitanju. Novine donose i mogućnost pojačanog vaspitnog rada sa učenicima koji čine nasilje ili ispoljavaju problematično ponašanje i van prostora škole.

– Mogućnost društveno-korisnog rada i angažovanja učenika u okviru pojačanog vaspitnog rada, skraćeni rokovi za pokretanje i vođenje disciplinskog postupka u slučajevima teže povrede obaveza učenika srednjih škola, dok se vodi disciplinski postupak su novine. Takođe, predviđena je intenzivnija saradnja i komunikacija svih ustanova koje se bave nasiljem u školama, a to su MUP, Centri za socijalni rad, lokalne zajednice, zdrastvene ustanove i dr.

Da li je i šta je urađeno po pitanju povećanja bezbednosti dece u školi? Jesu li one sada bezbednije?

– Svi zajedno imamo isti cilj, a to je bezbedno i podsticajno okruženje za učenike i nastavnike.

– U cilju podizanja znanja učenika o bezbednosti u različitim situacijama, o posledicama i štetnosti nasilnog ponašanja za učenike od 1. do 8. razreda od ove školske godine u svim školama sprovodi se i projekat „Zajedno i bezbedno kroz detinjstvo“. Za učenike od prvog do četvrtog razreda planirane su radionice na temu „Bezbednost dece u saobraćaju“ i „Bezbednost dece u vanrednim situacijama“. Za učenike od 5. do 8. razreda u planu su radionice na temu „Prevencija vršnjačkog nasilja u stvarnom i virtuelnom svetu“.

– Škola ne sme biti mesto nasilja i moraju se preduzeti sve mere na ranoj detekciji problema u čemu bi trebalo da učestvujemo svi

Da li se i šta se promenilo u odnosu na ranije kada je u pitanju sadržaj same nastave?

– Poslednja reforma programa u školama u Srbiji završena je 2020. godine. Naredna reforma programa se očekuje nakon usvajanja standarda postignuća učenika za kraj osnovne i srednje škole.

Kako Ministarstvo podržava inkluzivno obrazovanje?

– U sistemu obrazovanja i vaspitanja dostupni su različiti mehanizmi podrške obrazovanju učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Sve škole imaju tim za inkluzivno obrazovanje i timove za dodatnu podršku učenicima, koji planiraju i prate realizaciju individualnih obrazovnih planova prema kojima se obrazuju deca i učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Na nivou opština funkcionišu Komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom deci, učenicima i odraslima.

– Uspostavljeno je 10 resursnih centara koji pružaju različite individualizovane usluge deci i učenicima sa smetnjama u razvoju u redovnim školama, kao i njihovim nastavnicima i roditeljima, sa posebnim fokusom na procenu, nabavku i primenu sredstava asistivne tehnologije. Škole su u obavezi da učenicima sa smetnjama u razvoju pružaju podršku u periodima tranzicije sa jednog na drugi nivo obrazovanja, a za upis u srednju školu ili visokoobrazovnu ustanovu su propisane afirmativne mere upisa.

– Sve ove mere su dovele do povećanje obuhvata dece osnovnim i srednjim obrazovanjem, a kroz aktivnosti timova za profesionalnu orijentaciju u osnovnim školama i timova za karijerno vođenje u srednjim školama, učenici dobijaju podršku pri izboru odgovarajućeg obrazovnog profila i izbora buduće škole i zanimanja. Identifikacija učenika i njihovih potreba za dodatnom podrškom u procesu tranzicije, dodatna podrška za polaganje završnog ispita, prilagođena profesionalna orijentacija i druge mere podrške omogućavaju učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom da steknu neophodne kvalifikacije i na adekvatan način se pripreme za tržište rada, što je jedan od prioriteta sistema obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji.

Kako Ministarstvo podstiče inovacije u obrazovanju i priprema učenike za izazove 21. veka?

– Reforma obrazovanja predstavlja konstantan i kontinuiran proces. Budući da savremeno društvo i nove tehnologije zahtevaju kontinuirano unapređenje znanja, ulaganje u buduće generacije u smislu obrazovanja predstavlja pokretački mehanizam i snagu za perspektivnu budućnosti svakog društva. Zbog toga u skladu sa potrebama tržišta rada Ministarstvo inovira postojeće i uvodi nove obrazovne profile.

Kako Ministarstvo podstiče aktivno učešće roditelja u obrazovanju svoje dece?

– Naravno uloga roditelja je neizostavna i nezamenjiva. Svaki roditelj treba da prati svoje dete i da reaguje kada primeti nešto neuobičajeno. U pomenutim Smernicama za organizaciju i realizaciju obrazovno-vaspitnog rada, takođe, stavljen je akcenat na saradnju sa roditeljima i njihovo uključivanje kao ravnopravnih partnera u svim segementima rada škole.

– Svako dete u školu ponese deo kućnog vaspitanja i svi zajedno treba da radimo na prihvatanju univerzalnih vrednosti kod dece. Mnogobrojna istraživanja pokazala su da deca čiji roditelji sarađuju sa školom imaju bolje ocene, veću motivaciju i samopouzdanje.

Visoki ste funkcioner SPS-a, možete li da prokometarišete izbore koji su nedavno održali i kakav je vaš stav po pitanju rezultata partije kojoj pripadate?

– I dalje smo parlamentarna stranka i na pokrajinskim i na lokalnimk izborima za nas nije bilo problema da dobijemo veći broj glasova od cenzusa. Procentom glasova nismo zadovoljni, što smo shvatili kao lekciju da unutar partije napravimo određene prioritete u radu i kontaktima i porukama sa našim članstvom i simpatizerima.