Porodica slonova se okuplja, nekoliko životinja istovremeno ispušta duboke glasove, a savanom se širi zvuk koji ljudsko uho čuje samo delimično. Na prvi pogled to je bučna pozadina njihovog susreta. Novo istraživanje pokazuje da se u tom preklapanju mogu prepoznati pravilnosti povezane sa ponašanjem grupe. U nekim situacijama glasovi postaju sve sličniji dok razmena traje. Takvo približavanje moglo bi da pomogne zajedničkom kretanju i održavanju kontakta. Za razumevanje slonova zato je važno slušati i ono što više životinja proizvodi zajedno, umesto izdvajanja samo jednog jasnog poziva. Zajednički zvuk tako postaje predmet analize, sa osobinama koje se mogu porediti između različitih susreta.
Analizirana su 902 snimka pojedinačnih i zajedničkih dubokih glasova, prikupljena od 84 divlja slona iz 39 porodica u kenijskom Amboseliju. Zbirka obuhvata različite periode između 1986. i 2022. godine. Istraživači su uporedili zvuke tokom susreta, razdvajanja, pokušaja pokretanja grupe i drugih društvenih situacija. Računarski modeli mogli su da prepoznaju deo konteksta iz akustičkih osobina snimka. To znači da preklopljeni glasovi zadržavaju informacije koje se mogu analizirati, iako je slušanje jednog izdvojenog učesnika u takvoj gužvi mnogo zahtevnije. Duga vremenska zbirka omogućava povezivanje novih računarskih postupaka sa ranije prikupljenim terenskim podacima.
Problem podseća na razgovor za velikim stolom, kada istovremeno govori više ljudi. Snimak sadrži mnogo informacija, ali njihovo razdvajanje nije jednostavno. Kod životinja se tome pridružuje potreba da se zvuk pouzdano poveže sa onim što se tada događalo. Sam ton ne daje potpun opis situacije. Potrebni su podaci o učesnicima, njihovom kretanju i odnosima u grupi. Zbog toga dugotrajno terensko posmatranje ima posebnu vrednost: ono omogućava da se računarska analiza osloni na stvarno ponašanje, umesto da značenje zaključuje samo iz oblika zvučnog zapisa. Za razumevanje razmene važno je i razlikovati poznate članove iste porodice od životinja koje se tek susreću.
U razmenama vezanim za kontakt, pozdravljanje i određene oblike usklađivanja ponašanja zabeleženo je akustičko približavanje glasova. Među autorima su istraživači povezani sa organizacijom ElephantVoices, a nalaz je predstavljen u Scientific Reports. Ipak, studija nije uključila oglede u kojima bi slonovima bili puštani takvi snimci da se proveri njihova reakcija. Zato ideja o pomoći pri grupnom dogovoru ostaje tumačenje koje zahteva dodatnu proveru. Nije napravljen rečnik koji određeni zvuk prevodi u ljudsku rečenicu. Pokazano je da zajedničko oglašavanje ima strukturu povezanu sa društvenim okolnostima. Autori su razmatrali i razlike između pojedinaca i porodica, što otvara još jedan pravac proučavanja tih glasova.
Priča je zanimljiva upravo zato što menja način slušanja. Ako se pažnja usmeri samo na poziv jedne životinje, deo informacije koji nastaje u grupi mogao bi da ostane neprimećen. Za sledeća istraživanja važni bi bili redosled uključivanja, trajanje razmene i trenutak kada grupa zaista počne da se kreće. Takvi podaci pomogli bi da se razlikuje zajednička uzbuđenost od postupka koji doprinosi koordinaciji. Slonovski hor tada postaje konkretno istraživačko pitanje o tome kako se zajednica organizuje. U poznatom prizoru okupljene porodice krije se mnogo složeniji razgovor nego što možemo zaključiti iz nekoliko glasnih zvukova. Ta perspektiva omogućava da se poznat zvuk prouči kao niz promena kroz vreme, uz ponašanje svih učesnika.
S.B.
Izvor: Postinfo
