BEOGRAD – Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će Srbija i Republika Srpska ove godine zajednički obeležiti 4. avgust, Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u zločinačkoj hrvatskoj akciji. Centralna manifestacija biće održana u Mrkonjić Gradu, mestu koje je pretrpelo strahovita razaranja i teške ljudske gubitke tokom poslednjih ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.
Ovo zajedničko obeležavanje, koje tradicionalno okuplja državni vrh Srbije i Republike Srpske, najavljeno je danas, u nedelju, 19. jula 2026. godine, kao centralni događaj očuvanja kulture sećanja na stradanje srpskog naroda.
Mrkonjić Grad kao simbol strašnog stradanja i pogroma
Predsednik Vučić je posebno obrazložio odluku da upravo Mrkonjić Grad bude domaćin ovogodišnjeg dostojanstvenog i tužnog skupa, podsećajući javnost na bolne istorijske činjenice iz jesenje ofanzive 1995. godine.
„Mrkonjić Grad je teško stradao u proteklom ratu, jer su jedinice regularne Hrvatske vojske upale u grad i počinile stravičan pogrom nad golorukim srpskim narodom. Naša je obaveza da ta mesta stradanja nikada ne zaboravimo i da zajednički tugujemo za našim žrtvama“, istakao je Vučić u izjavi za TV Informer.
Šef države je uputio i otvoren, emotivan poziv svim sunarodnicima koji dele sudbinu proteranog naroda:
Poziv na jedinstvo: „Pozivamo sve krajiške Srbe, ali i sve druge naše građane da nam se pridruže na ovom obeležavanju u Mrkonjić Gradu i pokažu srpsko zajedništvo.“
Predsednik obilazi i porušeno ognjište u Ćipuljiću
Vučić je otkrio i svoje lične planove za predstojeće putovanje, napomenuvši da ova poseta za njega ima i duboku porodičnu dimenziju. Najavio je da će pre zvaničnog dolaska u Mrkonjić Grad pokušati da obiđe porodičnu kuću u mestu Ćipuljić kod Bugojna. Ova kuća je bila potpuno porušena u prethodnom ratu, a u međuvremenu ju je njegov otac sa puno truda obnovio, što predstavlja simbol opstanka i povratka korenima.
Tri decenije od egzodusa: Brojke koje svedoče o zločinu
Zločinačka vojno-policijska akcija počela je u rano jutro 4. avgusta 1995. godine masovnom ofanzivom hrvatske vojske i policije, kao i jedinica HVO-a, na zaštićene zone UN-a na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije.
Pad Knina: Već sutradan, 5. avgusta, hrvatske snage su ušle u gotovo potpuno napušten Knin i istakle zastavu Hrvatske.
Kolone izbeglica: U isto vreme, nepregledne i beskrajne kolone srpskih izbeglica krenule su preko srpskih teritorija u Bosni i Hercegovini ka matici Srbiji, tražeći spas od pogroma.
Stravičan bilans: Prema zvaničnim podacima Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“, sa svojih vekovnih ognjišta je brutalno proterano više od 220.000 Srba. Na crnoj evidenciji se nalaze imena 1.903 poginulih i nestalih Srba tokom i neposredno nakon akcije.
Stradanje najranjivijih: Od ukupnog broja žrtava, čak 1.247 su bili civili (što čini 66 odsto), dok je oko tri četvrtine ubijenih bilo starije od 60 godina, što jasno svedoči o karakteru ove operacije.
Zajednički skup u Mrkonjić Gradu biće još jedna prilika da Beograd i Banjaluka pošalju jasnu poruku da srpske žrtve neće biti predate zaboravu i da će matica uvek stajati uz svoj narod, bez obzira na istorijske vetrometine.
M. D.
