Priroda nije samo potraga za hranom; često je potraga za onim što u hrani nedostaje. Natrijum, odnosno so, ključan je za nerve i mišiće, pa životinje pronalaze „lizališta“ – tačke u pejzažu gde mogu da nadoknade minerale. Na mapama kretanja krda, te tačke izgledaju kao tajne stanice.
Moderni GPS podaci su zanimljivi jer pokazuju da životinje nekad menjaju rutu zbog soli, ne zbog trave. U sušnim periodima ili tokom rasta mladunaca, potreba može da poraste, pa se kretanje produži, a okupljanja postanu gušća. To objašnjava i „gužve“ koje se iz godine u godinu vraćaju na istim mestima.
Ovaj detalj menja pogled na divljinu: ono što nama izgleda kao slučajnost, njima je hemijska nužnost. A kada čovek promeni izvore, puteve ili pristup tim tačkama, menja i životinjski raspored rizika.
Ko je odrastao uz sela i solila za stoku, već zna osnovu ove priče. Ali je lepo videti da isti princip važi i „u velikoj prirodi“: so je tihi dirigent mnogih migracija.
S.B.
